12. 06. 2013.

Kako pravilno voditi brigu o svom pijaninu (klaviru) ?




     Kupili ste i prevezli Vaš pijanino ili klavir do svog prostora. Sledeće logično pitanje bi bilo, kako voditi brigu o njemu, da bi što duže bio u ispravnom stanju i da biste mogli da uživate u svim  čarima koje pruža dugi niz godina?

   Klavir treba postaviti na mesto gde će biti, koliko god je to moguće, dobro zaštićen od svih štetnih uticaja. Samim tim što znamo da je izrađen od mnogo materijala sa različitim osobinama( raznih vrsta drveta, metala, vune, plastike, kožica, lakova, lepkova, ponekad čak i slonove kosti), koji se unutar klavira nalaze pod velikim statičkim opterećenjem ili zalepljeni jedni za druge, odnosno, spojeni vijcima, možemo pretpostaviti da ima mnogo činilaca koji mogu da utiču na njegovo ispravno funkcionisanje.

    Prvi od činilaca o kojem moramo da povedemo računa je temperatura u prostoriji. Ona ne treba da bude ni suviše niska, ali ni previsoka. Smatra se da je raspon od 18 - 22 stepena celzijusa idealan(prilikom kupovine novog klavira, jedan od uslova garancije je i ovaj, uz uslov koji određuje nivo vlažnosti vazduha u prostoriji gde se nalazi). Temperatura bi trebalo da bude ujednačena, što znači da njene nagle promene nisu poželjne, jer dovode do širenja i skupljanja materijala, i vremenom mogu da naprave oštećenja, kao i da drastično ubrzaju "raštimavanje". Pošto su promene temperature najviše izražene na spoljnim zidovima koji nisu dobro izolovani, treba izbegavati postavljanje klavira sa njihove unutrašnje strane. U tom slučaju, postavljanje pored pregradnih zidova je mnogo bolje rešenje. Isto važi i za smeštanje ispod klima-uređaja, koji osim na temperaturu, loše utiču i na zvuk klavira, ako se sluša dok je uređaj aktivan.

   Sledeći činilac jeste relativna vlažnost vazduha u prostoriji. Ona bi trebalo da se kreće između 40 i 60 %. Ako vlažnost padne ispod donje granice, u dužem vremenskom periodu, dolazi do isparavanja vode iz drveta od kojeg su napravljeni razni delovi klavira(prvenstveno rezonantna ploča), oni se skupljaju, pa dolazi do pukotina i oslabljenja na mestima gde su dva drvena dela mehanizma spojeni metalnim vijcima. Takođe, rezonantna ploča, koja u ispravnom stanju ima oblik ispupčen prema žicama, može da "ulegne", čime se kobilica spušta, i pritisak kojim je žice opterećuju oslabi, tako da dolazi do "zujanja" kada se svira na klaviru, a štim pada. Ako vlažnost postane previsoka, u dužem vremenskom periodu, dolazi do obrnute reakcije rezonantne ploče. Tada se ona još više ispupči, jer se sadržaj vode u drvetu od kojeg je napravljena, povećao, i dolazi do podizanja štima. Sem toga, stvaraju se preduslovi za pojavu korozije na žicama i ostalim metalnim delovima. Na mestima gde se metalne osovine okreću u drvenim kapislama, dolazi do "kočenja", jer je drvo "nabreklo", i "zarobilo" osovine.
Tutkalo, koje se često koristi za lepljenje delova klavira, reaguje na vlagu i može doći  do  odvajanja njime spojenih komponenti. Ako je klavir dugo bio u vlažnoj prostoriji, boja drvenih delova u njegovoj unutrašnjosti postane sivkasta, i pojavljuje se neugodan miris. Da biste efikasno kontrolisali temperaturu i vlažnost vazduha u prostoriji, nabavite  kombinovani sobni termometar- higroskop( mogu se kupiti u prodavnicama opreme za kuću ili kupatilo, a viđao sam ih i kod Kineza). Nisu skupi, a mogu dosta da pomognu. U slučaju da je vlažnost stalno niska, možete staviti posudu sa vodom na radijator, ili kupiti aparat za ovlaživanje vazduha. Vlažnost u prostoriji povećava i povremeno otvaranje prozora, kao i sušenje veša na sušilici(stalku za veš) u sobi. Neko stavi posudu sa vodom u unutrašnjost instrumenta, ali ja nisam pobornik takve prakse, jer se može desiti da se prospe, ili da posuda pravi smetnje ispravnom radu instrumenta. Postoji i elektronski sistem za kontrolu vlažnosti -Damp Chaser,http://www.dampp-chaser.com/, ali je on kod nas, gotovo nepoznat.

  Nemojte postaviti instrument u neposrednu blizinu radijatora koji je  uključen. To će jako isušiti drvo na delovima koji su najbliži, što dovodi do već opisanih štetnih posledica.

   Isto tako, neka klavir ne bude izložen direktnoj promaji, koja takođe isušuje drvo.  Nije dobro da bude na jako sunčanom mestu, pogotovo u toku letnjeg perioda. Osim što jako sunčevo zračenje može da zagreje i isuši površine od drveta( imao sam nekoliko slučajeva pucanja rezonantne ploče u školama, gde su "leđa" pijanina bila okrenuta ka prozorima), ona može i da izbledi boju na spljašnjim delovima instrumenta, tako da on postane "šaren", sa svetlijim delovima koji su bili više izloženi suncu. To se najbolje vidi u razlici boje unutrašnje strane poklopca dirki, koja je obično ostala sačuvana u prvobitnom izdanju, i one bočne strane, koja je bila izložena.

  Povedite računa da klavir postavite u stabilan položaj, tako da onemogućite bilo kakvo njegovo "ljuljanje" prilikom sviranja, ili čak, u najgorem slučaju, prevrtanje.


       pravilno postavljen pijanino-daleko od radijatora, promaje, direktnog sunčevog svetla i naslonjen na unutrašnji(pregradni) zid, u prostoriji sa                                                       prosečnom  vlažnošću  



Redovno proveravajte da li je u unutrašnjosti došlo do pojave "neželjenih gostiju". Najčešći od njih je moljac, koji je u stanju da pojede sve meke delove i da napravi ogromnu štetu, ako se ne uoči na vreme. Korisno je na nekoliko mesta u unutrašnjosti instrumenta, tamo gde neće ometati rad mehanizma, staviti kesice lavande, koja je sigurno sredstvo protiv ovih napasnika. Povremeno ih protrljajte među prstima, kako bi se obnovilo njihovo dejstvo. Čest gost u klaviru može biti i miš. Na prvi znak njegovog prisustva, treba preduzeti sve korake da se on trajno ukloni odatle, u suprotnom će doći do ozbiljnih oštećenja. Ovo može da zvuči malo grubo(" ta, odakle miš u našoj kući!" ), ali na terenu sam susreo zaista mnogo ovakvih slučajeva, pogotovo u prizemnicama gde su leti kućna vrata otvorena, pa im je prolaz u unutrašnjost olakšan. U zgradama, pogotovo na višim spratovima,  rizik od ovoga je  manji. Kako da otvorite pijanino, da biste prekontrolisali unutrašnjost, možete pročitati u mom drugom članku  http://klaviri.blogspot.com/2013/06/kako-odabrati-polovni-pijanino-klavir.html" , na ovom blogu.

  Klavirske dirke čistite dobro oceđenom "magičnom krpom", bez hemikalija, jednostavno je isperite u čistoj vodi i dobro ocedite. Drvene spoljašnje delove možete očistiti i sredstvom za čišćenje nameštaja, ali tako što ćete, pre primene na celoj površini klavira, ipak, za svaki slučaj, ispitati kako "drvenarija"  reaguje na sredstvo, na jednom malom komadu, koji se nalazi na manje vidljivom delu instrumenta. Pedale možete ispolirati pastom za čišćenje metala( može se kupiti u prodavnicama boja i lakova).

   Nipošto ne stavljajte na klavir vaze sa vodom ili saksije koje se zalivaju! Njihovo dno će ostaviti ružna oštećenja u obliku krugova na gornjem poklopcu, a da ne govorimo o riziku da voda dospe u unutrašnjost instrumenta, i sve što to sa sobom nosi! Ako ploču gornjeg poklopca pijanina pretrpate raznim uramljenim fotografijama, figuricama, igračkicama i ostalim predmetima, možete očekivati da ponekad čujete čudno zveckanje prilikom sviranja. Zbog toga se ni ovo ne preporučuje.

  Ispravno održavanje klavira ili pijanina, podrazumeva i redovno štimovanje i regulisanje mehanizma. Vreme za prvu posetu Vašeg klavirštimera, dolazi što je pre moguće nakon dolaska instrumenta u Vaš dom.




           nepravilno izabran položaj klavira-pored radijatora, prozora,                                 izložen direktnom sunčevom svetlu


   Vođenem brige o Vašem klaviru, i njegovim redovnim održavanjem, osim produženja njegovog "roka trajanja", i dugotrajnijeg uživanja u njemu, postići ćete i daleko bolju cenu, ako nekada odlučite da ga prodate.

    Do sledećeg pisanja-uživajte u Vašim klavirima


                                                      Bojan Babić 
   

Nema komentara:

Objavi komentar