05. 06. 2013.

Kako odabrati polovni pijanino (klavir) ?




         


   Na našem tržištu, najveća je potražnja za korišćenim klavirima. Obzirom da je cena novog , za većinu običnih smrtnika nedostižna, roditelji dece koja sviraju klavir, uglavnom se nađu pred dilemom, koji polovni instrument da kupe.

  Iz svog iskustva, dobro znam da je ponuda prilično ograničena, a da su cene koje prodavci traže, često sasvim neodgovarajuće stanju klavira koji se nude po raznim oglasima. Onome ko prodaje, uvek izgleda da je sadašnja cena premala u odnosu na onu koju je on nekada davno platio, i teško se odlučuje da klavir proda po realnoj ceni. Iako akustični klavir mnogo manje gubi na vrednosti nego digitalni, posle dvadeset ili trideset godina korišćenja, koliko su najčešće stari polovni klaviri koji se prodaju po oglasima, njihova cena mora biti višestruko manja od cene novog. Takođe, u našim uslovima, retko se nalaze klaviri koji su zaista redovno održavani, odnosno štimovani najmanje jednom godišnje i regulisani jednom u dve ili tri godine. Najveći broj ovih instrumenata je bio u upotrebi dva ili tri puta po nekoliko godina, sa dugim pauzama u međuvremenu. Obično je promenio nekoliko vlasnika, od kojih se neki i nisu baš najbolje odnosili prema njemu.

   Zbog svega ovoga, potrebno je dobro "otvoriti oči" prilikom procene stanja polovnog klavira ili pijanina.

   Najbolje i najsigurnije rešenje je angažovanje stručnjaka, odnosno klavirštimera-klavirskog tehničara, ako je to moguće. Naravno, pri tome treba voditi računa o tome da on bude "nezainteresovana strana" u toj kupovini, odnosno, da nije na bilo koji način više naklonjen prodavcu nego Vama. Možda ovaj savet zvuči pomalo neobično, ali, na terenu sam nailazio na klavire kupljene po preporuci klavirštimera, koji su plaćeni daleko skuplje nego što vrede. Pošto je većina stručnjaka sasvim sposobna da objektivno proceni vrednost klavira, zaključak je bio da su iz nekih svojih razloga veštački podigli cenu  na štetu kupca.

  Klavir može da proceni i nastavnik koji predaje Vašem detetu, koji će videti kako reaguje pod rukom, kakav mu je zvuk, da li je štim mnogo pao, možda i da li ima nekih ozbiljnijih oštećenja rezonantne ploče, ali ipak se često događa da im promaknu neki ozbiljni nedostaci, koji se ne vide na prvi pogled, a čije otklanjanje može da bude komplikovano i skupo, ili, čak, nemoguće.

  Ako nemate klavirštimera na raspolaganju, i nastavnik nije u mogućnosti da  pogleda instrument, preostaje da to uradite sami. Ako se pridržavate nekih osnovnih pravila, velike su šanse da nećete pogrešiti u izboru.

  Dakle, kada dođete do pijanina, zamolite vlasnika da skloni sve predmete( figurice, uramljene fotografije, heklane ručne radove, ili bilo šta što se nađe na gornjoj ploči) sa njega, da podigne roletne, ako je dan ili upali svetlo, tako da možete dobro da vidite svaki detalj. Nije loše ni da ponesete svoju baterijsku lampu, u slučaju da vlasnik ne može da obezbedi dovoljno svetla u prostoriji.
   Zatim odmaknite pijanino oko pola metra od zida uz koji je stajao. Sa zadnje strane je najbolji pogled na rezonantnu ploču- deo sastavljen od smrekovih daščica koje sastavljene formiraju veliku ploču, koja je povezana rebrima, koja se pružaju dijagonalno u odnosu na pomenute daščice. Ovo nisu stručni izrazi, koristim pojednostavljene, da bi me svaki čitalac lakše razumeo.

  Ona mora da bude čvrsto spojena na svim svojim sastavima, kao i sa svim rebrima. Pijanino kod kojega je napukla rezonantna ploča, košta mnogo manje nego onaj sa ispravnom, iako i dalje može da ima sasvim solidan zvuk. Naravno, Vi ćete izbegavati one sa pukotinama, sem ako prodavac nije spreman da toliko spusti cenu, da Vam to bude odlučujući činilac pri kupovini(u slučaju da je sve ostalo u redu). Do pucanja ploče najčešće dolazi zbog izuzetno suvog vazduha zimi, u toku grejne sezone u stanovima sa centralnim grejanjem, kada drvo izgubi deo svoje vlažnosti, i skupi se, te dolazi do pucanja na spojevima. Ovako izgleda puknuta rezonantna ploča na pijaninu, gledano sa zadnje strane:



  Ako sumnjate da je ploča pukla, ali niste sigurni, možete to ispitati na sledeći način: spustite roletne i ugasite svetlo u prostoriji.  Sa zadnje strane pijanina obasjajte ploču baterijskom lampom, a sa prednje strane( sa koje ste skinuli poklopac koji se nalazi ispred kolena svirača, a skida se podizanjem drvenog perca naviše i povlačenjem poklopca ka sebi, u najvećem broju slučajeva),pogledajte da li se svetlost probija kroz ploču. Ako vidite zrake svetlosti, to je siguran znak da je ploča napukla. Moram da napomenem, da je moguće, u slučaju manjih pukotina, da se one same zatvore(privremeno), u periodima godine kada vlažnost vazduha poraste.

  Pogledajte kakva je čistoća unutar instrumenta. Nemojte se iznenaditi ako bude pun prašine, paučine, raznih predmeta, ostataka glodara ili insekata, jer je dosta verovatno da ste vi prvi koji ga je otvorio nakon mnogo vremena. Ako je klavir izuzetno neuredan, i to je jedan od pokazatelja da je bio zanemaren i da možete očekivati povećane troškove servisa, nakon kupovine. Pomirišite unutrašnjost. Miris ne treba da bude neugodan, ako je sve u redu.

  Sledeći korak je da pregledate unutrašnjost sa prednje strane. Podignite gornji poklopac, koji je spojen šarkama sa leđima pijanina, a zatim skinite prednji poklopac, koji se nalazi ispred lica svirača. On je najčešće spojen sa stranama instrumenta sa dva drvena "rajbera" koji se nalaze u gornjem levom i desnom uglu poklopca, i koji se rotiranjem otvaraju. Polopac dirki se obično skida jednostavnim podizanjem naviše. Ponekad je potrebno osloboditi dva vijka koji ga drže sa leve i desne strane.

  Sada imate odličan pogled na unutrašnjost instrumenta. Prvo će Vam pasti pogled na čekiće, iako to nije najvažniji deo procene. U idealnom slučaju, oni su svetle boje, ravnomerno raspoređeni jedan u odnosu na drugi, čvrsto zašrafljeni( ne mogu da se pomeraju levo-desno, kada ih zaljuljate prstom odgore), deo koji udara žice treba da ima zaobljen oblik , sa što manjim usekotinama od žica na mestu gde ih udaraju. Na slici su čekići polovnog pijanina u vrlo dobrom stanju:





                                     Ovako izgledaju oštećeni čekići:





Klavirski čekić je napravljen od filca-tvrdo presovane vune, a žice su čelične u srednjem i gornjem registru, odnosno sa bakrenim namotajima u basu, tako da pri učestalom sviranju- tokom kojeg dolazi do udaranja čekića u njih, žice usecaju "ožiljke", koji su jasno vidljivi. Što je klavir duže i jače sviran, ti "ožiljci" postaju sve dublji( kao na slici gore). Za dest godina umerenog sviranja oni postanu duboki oko  1mm, tako da se "staž" klavira može grubo odrediti i na osnovu njih(kažem-grubo, jer postoji mogućnost da su ranije izbrušeni, pa su novi useci manji, nego što bi bili da to nije urađeno).  Ako su te usekotine manje od 3mm, moguće je kasnije, izbrusiti i obraditi čekiće, pri čemu dolazi do promene težine dirki pod rukom, jer se brušenjem smanjuje masa čekića, koji dirka, kao poluga preko složenog mehanizma podiže. Ako su veće od 3mm, potrebno je da se promene svi čekići, što dovodi do velikog povećanja troškova za kupca. Dešava se i da moljci počnu da nagrizaju čekiće, što se može prepznati po sitnim mnogobrojnim rupicama , koje se nalaze na gornjoj i donjoj strani. Ako ih ima u velikom broju, velike su šanse da je i ostatak mekih delova mehanizma oštećen. Takođe, ukoliko gledano od gore, čekići ne stoje paralelno jedan u odnosu na drugi, možemo pretpostaviti da je došlo do uvijanja "štapića" na kojima se čekići nalaze. I to zahteva određenu količinu rada, da bi se vratili na svoje mesto, što stvara nove troškove. Test levo-desno, kojim proveravamo da li su čekići čvrsto spojeni sa statičnim delom mehanizma, nam pokazuje da li su osovine oko kojih se obrće baza čekića u dobrom stanju. Ponekad je moguće da se mogu pomerati levo-desno i zbog toga što su se šrafovi olabavili, što se otklanja prostim dotezanjem, ali obično se radi o osovinama koje su ispale iz ležišta. Takođe, ako razmak od jednog do drugog čekića nije ravnomeran, biće potrebno njihovo centriranje, a onda i brušenje, jer bi bez toga, u novom položaju čekić udarao žice svojim ispupčenim delom( za razliku od udaranja "ožiljkom", što bi dovelo do promene tona i opterećenja osovine u bazi čekića), što takođe poskupljuje cenu klavira na kraju. Ispod gornjeg poklopca, koji leži horizontalno, se obično nalazi široka traka od neke vrste tkanine. Ona sakriva gornju površinu livenog rama i "štimštoka". Ako na toj tkanini postoje rupice nepravilnog oblika, znači da je u klaviru bio moljac. Ovo je važan znak upozorenja. Budući vlasnik treba dobro da izračuna koliko mu se isplate  veća ulaganja, ako je sam instrument preplaćen.






                    na slici gore se vide tragovi moljca na smeđoj tkanini



  Dalje, potrebno je izvršiti pregled "podizača", koji guraju bazu čekića kada pritisnete dirku. To su drveni delovi mehanizma koji se prvi pokrenu, kada stisnemo dirku. Sastoje se od "kapisle", koju ne možete videti, jer je učvršćena za fiksni deo mehanizma sa zadnje strane, zatim dela koji je povezan  sa pomenutom "kapislom", a koji stoji horizontalno, iznad dirke. jezička koji gura bazu čekića, kada se pritisne dirka, spiralne opruge, i "hvatača", dela od deblje žice, drveta i filca, koji je "zaboden" u prethodno pomenuti deo, a koji dočekuje bazu čekića kod pijanina, nakon odsviranog tona. Baza čekića i "hvatač" su povezani platnenom trakicom koja na svom kraju ima ojačanje od kožice, koja je nabijena na žicu koja viri iz donjeg dela podizača.  Ovo sve izgleda jako komplikovano,a i jeste, no, ono što je za Vas važno, je da su svi ti delovi u što ispravnijem stanju, jer će njihova eventualna popravka, podići konačnu cenu popravke klavira. Dobra vest je da su svi delovi mehanizma zamenjivi, i da klavir može da dobije "prelaznu ocenu", čak i ako je potrebno uložiti mnogo rada u njegovu poravku, pod uslovom da prodavac dovoljno spusti cenu. Ovako izgleda donji deo mehanizma pijanina:





  Sledeća stvar na kojoj ćemo se zadržati su čivije i žice. Čivije su mali metalni "klinovi" na krajnjem gornjem delu pijanina, oko kojih su omotane žice.







 Sve trebaju da budu podjednako visoke u odnosu na površinu livenog rama iz kojeg izlaze, namotaji žica na njima treba da budu jednaki, a svaka žica bi trebalo da bude tri i po puta omotana oko čivije, i da slobodan deo ispod nje bude oko 5 mm. To nam pokazuje da čivije nisu prethodno "ukucavane" u "štimštok", odnosno drvenu gredu, koja se nalazi ispod livenog rama, a u koju su zabodene čivije. Na slici gore, na čiviji u sredini, žica suviše viri iz rupice, što  predstavlja loš primer. Takođe, od izuzetnog je značaja da čivije i krajevi žica omotani oko njih nemaju na sebi tragove korozije, jer će tada, vrlo često, doći do pucanja žica prilikom štimovanja. Ako postoje tragovi u vidu tamnijih mrlja oko čivija, na livenom ramu, to je znak da je nekada po njima prosuta neka tečnost, koja je mogla da prodre u unutrašnjost "štimštoka" i ošteti ga.  U ovom slučaju, obično se žice, koje su namotane oko tih čivija brže "raštimavaju", ili uopšte ne drže štim. Same žice treba da budu sjajne. Postojaće malo odstupanje u odnosu na nove( što je sasvim normalno), ali ako su bakarne žice postale zelenkaste( kao na slici), a čelične crvenkastosmeđe, to je loš znak.





Sem toga, treba obratiti pažnju da li postoji veći broj zamenjenih žica, koje se obično prepoznaju po različitoj boji u odnosu na originalne žice, što može da ukaže na postojanje novog problema.






Pogledajte i donji deo žica, bliži podu, na mestu gde je svaka žica provučena kroz dva "klina" na kobilici, koji su namešteni tako da prolaskom kroz njih, žica malo promeni pravac, i proverite da li i tamo ima korozije. To je mesto gde su žice veoma opterećene prilikom štimovanja( početak "aktivnog dela", koji vibrira tokom sviranja), i gde se vibracija žica prenosi na kobilicu, tako da je povećana mogućnost njihovog pucanja na njemu. I pomenuti "klinovi", treba da budu čvrsto utisnuti u kobilicu i bez pukotina oko njih. Na slici dole je prikazano kako ne treba da izgleda prelaz žica preko kobilice. Ovakav pijanino je praktično neupotrebljiv!





   Na sledećoj slici se vidi kako treba da izgleda mesto prelaza žica preko kobilice





    Dirke bi trebalo da budu raspoređene ravnomerno, sa jednakim razmakom između svake dve susedne, svetle boje zdravog drveta, bez mrlja i oštećenja( ovde  mislim na dugački deo dirke, koji je mnogo duži od dela koji je vidljiv kada klavir nije rasklopljen), da budu sve na istoj visini i da ne budu zakrenute u jednu stranu. Na slici dole je odlično očuvana klavijatura polovnog pijanina.





      Na sledećoj slici je prikazana klavijatura u prilično lošem stanju:


                             


Treba posebno obratiti pažnju na prvu, poslednju i dve dirke u sredini, na mestu gde se menja pravac u kojem su zakrivljene. U slučaju da je u pijaninu bio miš, ove dirke će, najčešće, biti izglodane, i vidno oštećene, jer su to mesta na kojima on sebi napravi prolaz unutar instrumenta.


                               



     U ovom slučaju ćete sigurno opaziti i neke druge ostatke istog porekla( ovde ne bih ulazio u podrobniji opis). U najdrastičnijem slučaju, moguće je da ispod dirki postoji i gnezdo, napravljeno od ostataka filceva i trakica, koje su mu poslužile za izgradnju. Naravno da ćete tada primetiti i da nedostaje veći broj pomenutih trakica u mehanizmu. Ipak, nadam se da nećete biti tako loše sreće, da "naletite" na instrument u takvom stanju, tokom Vaše potrage. Na sredini dirke, gledano odgore, postoji četvrtasta rupica, u čijoj stedini se vidi zaobljeni vrh metalnog klina, a sa strana rupice je crveni filc. On bi trebao da bude što manje potrošen, ili će u suprotnom, dirka biti nagnuta u odnosu na vertikalnu osu, što će uticati na osećaj pod rukom. kada dirku na njenom prednjem delu, pomerate levo-desno, hod ne bi smeo da bude veći od 1 mm, u suprotnom znači da su se filcevi koji se nalaze u četvrtastoj rupi sa donje strane dirke istrošili. Takođe, obloge bele boje, kojima su prekrivene dirke, treba da budu glatke i ujednačene boje, i naravno, da su sve na broju. Pritisnite po nekoliko susednih dirki zajedno, i vidite da li sve "utonu" jednako duboko. Hod dirki treba da bude 10-11mm. Ako neke imaju veći, ili manji hod, biće potrebno podesiti ih. Nakon što ste pritisnuli nekoliko susednih dirki zajedno, vidite i da li se sve vraćaju jednakom brzinom. Ako neke "ostaju", uzroci mogu biti razni, i trebaće ih otkloniti.

  Između čekića i žica, naslonjeni na žice, kod pijanina, koji su najčešće predmet kupovine, nalaze se prigušivači, ili "denferi", mali elementi mehanizma od drveta i mekog filca, koji prekidaju vibriranje žice, kada se spusti dirka. Njih  ukupno ima manje nego dirki,zavisno od marke klavira, ali je bitno da su svi na broju i da stoje uredno jedan u odnosu na drugi. Denferi treba da počnu da oslobađaju žice, kada je dirka pritisnuta do polovine . Ako to nije slučaj, moguće je da će neki tonovi ostati poluprigušeni i kada dirku sasvim pritisnete.  Kod jako starih instrumenata može doći do otvrdnjavanja filca na njima, pa se pojavljuje "zujanje" prilikom puštanja dirke kod tih tonova. Takođe, pogledajte da li se svi denferi istovremeno podižu, kada pritisnete desnu pedalu. Ako to nije slučaj, znači da je nešto rađeno oko njih, a da nisu kasnije stručno podešeni. Još jedan dodatni trošak za kupca.

  Sa sobom ponesite i neki instrument pomoću kojeg ćete proveriti koliko je pao štim(melodika, mala harmonika, zvučna viljuška , a u nedostatku pomenutih, može poslužiti i ton koji se pojavi u slušalici fiksnog telefona, čim je podignete("tu-tu"), koje je negde odprilike visine tona a1).  Ako ton klavira jako odstupa od istog tona na vašem instrumentu, ako je niži za polustepen( odsvirano "a" na klaviru zvuči kao "gis" na melodici), ili više, to znači da je štim veoma pao, i da će biti potrebno nekoliko štimovanja da bi se podigao i stabilizovao, što će , opet, poskupeti dovođenje klavira u ispravno stanje. Naročito treba obratiti pažnju na grupe susednih tonova, kod kojih je štim veoma mnogo pao. To može da bude pokazatelj pukotina u "štimštoku", na mestima gde se te žice preko čivija spajaju sa njim, a od kupovine takvog klavira je bolje odustati. Kod podizanja tako niskog štima, vrlo su česta pucanja žica. Obzirom da je cena bas žice 10-20 evra po komadu, uračunajte i taj rizik.Neobična zujanja kod grupa susednih tonova, takođe mogu biti pokazatelj da se kobilica odvojila od rezonantne ploče, pogotovo ako se javlja na mestima gde se žice ukrštaju. Pojedinačno zujanje nije nešto suviše ozbiljno, obično se radi o olabavljenom namotaju bakra na bas žici.

  Treba obratiti pažnju da li na livenom ramu postoje bilo kakve pukotine, makar i najtanje, pošto je moguće da je negde počela da se stvara naprslina, koja lako može da dovede do pucanja rama prilikom prvog podizanja štima, u kom slučaju klavir skoro potpuno gubi vrednost.

  Proverite da li pedale funkcionišu. Desna pedala treba da podigne istovremeno sve denfere, do udaljenosti oko 5mm od žica, a leva treba da približi sve čekiće žicama na oko polovinu ukupnog razmaka od mesta u kojem su za vreme mirovanja. Pri tome, trakice koje sam ranije pomenuo, ne treba da pokrenu podizače. Na nekim pijaninima postoji i srednja pedala, pritiskom na koju se spušta filcana traka između čekića i žica, i tako utišava zvuk. Proverite da li radi i da li je filc očuvan. Radi se o posebno oblikovanoj traci od filca, koja je na levom kraju debela, a na desnom tanka, tako da ni njena zamena nije jeftina.

  Odsvirajte svaki ton, redom po nekoliko puta, jako, slabije, najjače... Vidite da li je moguće brzo ponoviti ton više puta? Da li čekić udari žice više puta pri tišem sviranju? Da li pritiskom na dirku, i čekić odmah počinje da se kreće, ili postoji "mrtvi hod"? Da li čekić ide samo u pravcu napred-nazad ka žicama, ili postoji i kretanje levo-desno,što je pokazatelj pokvarenih osovina i kapisli. Da li pojedini tonovi imaju neobične i neželjene "klikove", zujanja, ili prizvuke. Sve ovo ukazuje na potrebu za dodatnim radovima.

  Jedna od stvari, koju ne bi trebalo da zaboravite, je da proverite da li Vam odgovaraju dimenzije pijanina. Izmerite ga, i vidite da li će se uklopiti . Ovo je posebno bitno, ako imate ograničen stambeni prostor.

  Na kraju, pregledajte "drvenariju", kako klavir izgleda spolja, da li ima oštećenja, da li je lak izbledeo ili popucao, da li neki delovi nedostaju. Ovo nije ključno za zvuk i funkcionisanje klavira, ali može mnogo da utiče na cenu. Nipošto ne donosite odluku o kupovini, zato što vas je spoljni izgled fascinirao. Sretao sam klavire koji su spolja bili kao novi, a čija unutrašnjost nije vredela ništa.

  Ako sve ovo detaljno pregledate, i argumentovano iznesete nedostatke prodavcu, ima smisla očekivati da ćete se dogovoriti o realnoj ceni, koja će biti znatno niža od prvobitne.

  Što se trenutnih cena polovnih pijanina tiče( 2013.), u našim krajevima, one se kreću od 550 do 850 evra , za ruske instrumente( Čajka, Čajkovski, Nokturno, Sonata, Akord, Ukraina, Belarus, Černi, Krasni Oktobar...), u zavisnosti od stanja, 900-1200 evra za istočnonemačke i poljske( Ronisch, Geyer,  Zimermann, Hofmann, Calisia, Legnica, Baltur...),  a za najtraženije, a samim tim i najskuplje, važe češki Petrof, Forster, Weinbach, Scholze i Rosler, koji se kreću od 1000 do 1600 evra, a i više, ako se radi o novijim i boljim instrumentima. U ovu klasu spadaju i japanski instrumenti, kojih u ponudi polovnih pijanina ima veoma malo i teško se nalaze(Yamaha, Kawai). Nabrojao sam samo najzastupljenije marke polovnih pijanina koje nalazimo na našem tržištu, a naravno da se sem njih, mogu pronaći i mnoge druge, manje zastupljene marke, po raznim cenama, zavisno od kvaliteta.


  Nadam se da sam Vam , makar malo, olakšao proces traženja i kupovine polovnog pijanina ili klavira za Vaše dete, ili  dao neke zanimljive podatke o polovnim instrumentima, ako ste samo radoznali čitalac.

   Do sledećeg pisanja- uživajte u Vašim klavirima.

                                                                        Bojan Babić

3 komentara:

  1. Hvala Vam puno na ovim informacijama i na uloženom vremenu i trudu.

    OdgovoriIzbriši
  2. Одличан текст, али не олакшава већ, напротив, отежава. Ипак ћу покушати да купим електрични, после свега овога то ми се чини као разумније решење.

    OdgovoriIzbriši
  3. Molila bih Vas da mi pomognete da li je moguće da moj sadašnji polukoncertni klavir koji je u dobrom stanju, bečke mehanike, ali bi tražio dodatno štimovanje i održavanje, zamenim za odgovarajući pianino....poželjno bi bilo bez doplate, jer bih volela da imam klavir ali da oslobodim prostor u stanu.

    OdgovoriIzbriši