Bečka ili engleska "mehanika"?

  Prilikom kupovine klavira, verovatno ste primetili da se u oglasima pojavljuju , uz preovlađujuće klavire sa engleskom "mehanikom", i oni sa bečkom.

   Sigurno ste se zapitali, u čemu je razlika?

  Tokom razvoja klavira, kao instrumenta, pojavljivala su se razna tehnička rešenja,  od kojih su se na kraju, ustalila samo pomenuta dva, sve do perioda neposredno posle Prvog svetskog rata, kada je potpuni primat preuzela engleska "mehanika" ( ovaj izraz stavljam pod navodnike, jer je kolokvijalan, a pravilno bi glasio: "klavirski mehanizam").

   Ono što danas nazivamo engleskom "mehanikom", jeste Herz-Erardov mehanizam ( "double escapement action", u bukvalnom prevodu-" mehanizam sa dvostrukim "smicanjem", dok je kod nas uvrežen naziv "mehanizam sa dvostrukom repeticijom), koji dozvoljava ponavljanje tona i kada dirka nije sasvim puštena, što ubrzava repeticiju i pijanistima omogućuje odličnu kontrolu prilikom sviranja, kao i izuzetno dinamičko nijansiranje, što su sve neophodni uslovi za savremeno sviranje na klaviru. Pored toga, ova vrsta mehanizma daje mogućnost vrlo preciznog podešavanja, radi potpunog iskorištenja  svih mogućnosti ovakvog klavira.

   Sa druge strane, kod klavira sa bečkim mehanizmom, svirač ima daleko lošiju kontrolu nad instrumentom, sa više nego dvostruko sporijom repeticijom i mnogo  manjim mogućnostima nijansiranja. Ovaj tip mehanizma se ne može toliko precizno podešavati, a uz to su i njegovi čekići prekriveni kožicama, što klavirštimeru oduzima mogućnost njihovog  finog "intoniranja", odnosno obrade filca na glavama čekića, radi dobijanja željene, ujednačene boje tona, što je kod engleskog rutinska procedura.

   U periodu kada su paralelno postojala oba tipa klavira, trajale su polemike između njihovih pobornika, u kojima su neki pijanisti i kompozitori hvalili jedan i nalazili mane drugom i obrnuto, ali je vreme pokazalo da je konačnu i zasluženu prevagu odneo klavir sa engleskom "mehanikom".

   Ovo ime nije dobio zato što je izmišljen u Engleskoj, nego zato što su tamošnje radionice za izradu klavira prve počele da ga masovno ugrađuju u svoje instrumente. Bečki mehanizam je ugrađivan u klavire njihovih proizvođača, kojih je u 19. veku bilo izuzetno mnogo, isto kao i u ostatku Austrougarske monarhije. Zbog toga što je jedan deo naših krajeva bio u njenom sastavu, ovde se i danas može pronaći mnogo starih klavira tog tipa. Najčešće su u vrlo lošem stanju, tako da  nikako ne bih preporučio njihovu kupovinu, osim ako Vam nije potreban originalan dekorativni predmet, a da  pri tom imate dovoljno velik prostor.

    Proizvodnja klavira sa bečkom "mehanikom" obustavljena je između 1920. i 1925.,  tako da najmlađi klaviri ovog tipa nikako ne mogu imati manje od 90 godina, a većina je i mnogo starija.

   Kako da prepoznate "bečki" klavir?


    Jedan od znakova za raspoznavanje, mogle bi biti noge, koje su kod bečkih, bez izuzetka okrugle u preseku, dok su kod većine engleskih četvrtaste. Međutim, u prelaznom periodu, kada su i bečke radionice prihvatile englesku "mehaniku",  ona je ugrađivana i u ove klavire, tako da postoje i oni sa okruglim nogama, iako su retkost, no dovoljno da nam ovu razliku učine nepodesnom za sigurno raspoznavanje.

    Dva sigurna znaka jesu denferi (prigušivači), i pedale.

   Kod klavira sa bečkim mehanizmom, denferi ( mali, odozgo gledano, crni delovi mehanizma, koji se nalaze sa gornje strane žica, polegnuti na njih, čija je uloga da priguše žicu kada se dirka oslobodi i na taj način prekinu trajanje tona)  su smešteni unutar rama (okvira),  dok su kod onih sa engleskom "mehanikom", samo poredani jedan kraj drugog, u nizu, bez ikakvih elemenata koji bi ih okruživali.

               

          denferi na "bečkom" klaviru nalaze se unutar rama, kao na slici gore

                               

         

         denferi na klaviru sa engleskom "mehanikom"- nemaju nikakav ram

     Drugi način da raspoznate tip klavira je pomoću izgleda pedala.  Kod "bečkih" klavira, pedale na sebi imaju alke( kružiće), kroz koje su provučene mesingane žice, pomoću kojih su povezane sa mehanizmom, kao na slici dole:


                             

        Kod klavira sa engleskim mehanizmom, to ne postoji. Ovde vidljivi deo pedala završava u drvenoj kutiji, sa čije zadnje strane se vrši prenos do mehanizma, tako da pedale kod ovog tipa klavira, izgledaju kao na slici dole:


                             

                Ovako izgleda mehanizam klavira sa bečkom "mehanikom":




         

                      Slika mehanizma klavira sa engleskom "mehanikom":



                               

   

     Cene starih klavira sa bečkom "mehanikom" su veoma niske, osim u slučaju kada se radi o istorijski vrednom instrumentu, koji je bio vlasništvo neke poznate ličnosti, ako se takva tvrdnja uopšte može dokazati i ako postoji neko ko je spreman da plati traženu cenu, ili ako se radi o izuzetno dobro očuvanom primerku, kakvi su izuzetna retkost ( do sada sam sreo samo jedan takav, koji je izgledao kao da je star 20 godina, i čija je cena bila 1500 evra). Postoje i solidno očuvani stari klaviri koji još dobro drže štim i čiji mehanizmi ispravno rade, ali ih je vrlo malo. Većina ovakvih klavira je odavno prestala da bude upotrebljiva, mada se često događa da neupućeni kupac, motivisan niskom cenom, a istovremeno impozantnim izgledom, neoprezno kupi poneki od njih (što ja ne preporučujem ni u kom slučaju, jer je održavanje ovakvih instrumenata mukotrpno i skupo, krajnji rezultat najčešće prilično "mršav", vrlo se često kvare prilikom učestalije upotrebe, a o ceni eventualne restauracije da i ne govorim).

   Nadam se da će Vam ovih nekoliko informacija dati bolju sliku o razlici između  bečke i engleske "mehanike".


    Do sledećeg pisanja- srdačan pozdrav!




                                                               Bojan Babić


 

Digitalni ili akustični ?

   Dilema koja se, u zadnje vrema, gotovo uvek, pojavljuje prilikom odabira klavira. Proizvođači digitalnih(električnih) klavira, troše velike sume za njihovo unapređenje, a pogotovo za reklamu, kojom se trude da ubede potencijalne kupce da su oni "bolji od pravih klavira". Uprkos tome, ta tvrdnja nije tačna, i to iz više razloga.

   Ako biste me pitali da li je bolje kupiti digitalni klavir srednje klase, ili stari , slabo održavan pijanino sumnjivog kvaliteta, odgovorio bih da  prva opcija predstavlja bolji izbor.

  Međutim, dobar akustični klavir,  ili pijanino, kvalitetne marke, koji je redovno štimovan i servisiran, i koji je čuvan u odgovarajućim uslovima, po mom mišljenju, pružiće Vam mnogo više nego digitalni.

  Pošto svaka medalja ima dve strane, izneću, najpre, koje su prednosti digitalnog klavira. Jedna od osnovnih je mogućnost korišćenja slušalica, tako da osim osobe koja svira, niko drugi ne mora da sluša vežbanje. Takođe, moguće je smanjiti, ili pojačati zvuk u slušalicama, po želji. Na digitalni klavir neće, osim u ekstremnim slučajevima, uticati vlažnost vazduha i temperatura u prostoriji, što kod akustičnog instrumenta može da stvori pregršt problema. Naravno, digitalni klavir je mnogo lakši od pravog i samim tim se lakše prenosi, a može se i odvojiti od stalka, i tada zauzima daleko manji prostor u vozilu. Takođe je i manjih dimenzija, pa je za njegov smeštaj potrebno manje mesta u prostoriji u kojoj se nalazi. Digitalni klavir možete da povežete sa kompjuterom, ili drugim elektronskim instrumentom, i da snimite svoje izvođenje, ili da koristite zvukove sa drugih modula. Velika ušteda kod ovih klavira je i to što im nije potrebno štimovanje, koje je kod akustičnih nezaobilazan deo održavanja. Takođe, oni sadrže i veći broj različitih zvukova(raznih klavira, ali i drugih instrumenata), a poneki imaju i ugrađene ritmove.

  Druga strana medalje su nedostaci ove vrste instrumenta. Jedna od najčešće spominjanih jeste da nema dovoljno "veran osećaj pod rukom". Iako je težina dirki odgovarajuća, i postoji mali sklop ispod dirki, koji imitira hod i udarac čekića, na digitalnim klavirima niže klase(kakvi se kod nas većinom i prodaju po cenama od 600 do 1000 evra), jednostavno ne postoje dve tačke na kojima se kod pravog klavira oseti malo veći otpor, zbog načina funkcionisanja mehanizma, a do čega dolazi zbog toga, što se kod akustičnog klavira otpor dirke poveća u trenutku kada ona počne da podiže denfer (prigušivač koji sprečava sprečava vibriranje žice dok se dirka ne pritisne), kao i u trenutku kada se smakne podizač, koji gura bazu čekića napred (koristim pojednostavljene izraze, da bi opis bio što lakše razumljiv čitaocu koji nije upućen u detaljno funkcionisanje klavirskog mehanizma). Kod digitalnog klavira, otpor dirke je stalno isti, od početka, do kraja njenog hoda. Pored toga, kod pravog klavira je moguće odsvirati ton na mnogo različitih načina, i jačina, dok kod digitalnih klavira niže klase, klavijatura prepoznaje samo tri nivoa-"high", "medium"  i "low"( tiho, srednje, glasno). Sve između toga, bez obzira na jačinu kojom se odsvira ton, digitalni klavir uvrštava u jedan od ova tri nivoa dinamike. Ovo nije toliko bitno nekome ko klavir svira za svoju razonodu, ali je i te kako važno učeniku ili studentu koji pretenduje da svira na zavidnom umetničkom nivou. Kod akustičnog klavira, desna pedala podiže denfere(prigušivače), i tako obezbeđuje  produženo trajanje odsviranih tonova, koji pobuđuju rezonanciju i druguh, neodsviranih tonova. Svirač može da tu pedalu pritisne na mnogo načina, i time utiče na zvuk. Može da je pritisne do kraja, do polovine, dve trećine.... Na digitalnim klavirima, pedala uglavnom radi na principu-"uključeno-isključeno", kao prekidač za svetlo, bez mogućnosti nijansiranja. Skuplji digitalni klaviri mogu imati i više nivoa dinamike i više položaja pedale, ali se takvi instrumenti kod nas uglavnom ne prodaju, zbog suviše visoke cene. Zvuk kod digitalnih klavira ne stvara se vibracijama žica i rezonantne ploče, nego putem pojačala i zvučnika, i nema bogatstvo i bezbrojne nijanse koje ima kvalitetan i naštimovan akustični klavir. Digitalni klavir neće trajati toliko dugo kao akustični. I kod njega dolazi do pojave raznih kvarova, a što je stariji, sve teže se dolazi do rezervnih delova. Naravno, nije moguće sviranje na mestima gde nema električne energije, ili u uslovima njenog nestanka. Gubitak na ceni je mnogo više izražen kod digitalnih nego akustičnih klavira. Proizvođači vrlo često "izbacuju" nove serije i prestaju sa proizvodnjom prethodnih, čija cena posle toga brzo pada.

  Ako ste navikli na akustični klavir, verovatno nećete biti suviše zadovoljni kada pređete na digitalni nakon početnog oduševljenja raznim mogućnostima, koje i nisu tako bitne za sviranje. Oni nisu u potpunosti u stanju da daju osećaj koji imate pri sviranju na pravom klavirskom mehanizmu, jer čak i kada je osećaj "pod rukom" približan, čekić ipak ne udara u žicu, nego u neki drugi materijal, što se oseti. Postoje skupi digitalni klaviri u koje je ugrađen mehanizam pravog klavira, ali onda je i njima potrebno povremeno regulisanje, što radi klavirštimer koji servisira akustične klavire, a to dodatno komplikuje održavanje.


    To su neke od činjenica na koje bih ja skrenuo pažnju, a u nastavku citiram uvaženog profesora Aleksandra Raškovića iz Novog Sada, čije poređenje ove dve vrste instrumenata daje jasan odgovor o prednostima akustičnog klavira:


 "Učenjem akustičnog instrumenta učenik se uči da slika zvukom koji ima svoju tonsku paletu, gustinu i dubinu, oštrinu ili mekoću. Zvuk koji se prožima u pravcima i perspektivama koje mi odredimo našim pristupom instrumentu. Vođenjem pijanističkog aparata, načinom na koji uzimamo ton, a prevashodno kako čujemo, odslušamo i proživimo delo, možemo da „poniremo“ u „more“ tonskih nijansi, pregiba, alikvota. Sve to čini da se iznedri „živ“ zvuk i otvori duša instrumenta. Poslednjih godina ne mogu da nađem nijedan pozitivan primer đaka koji je vežbao na električnom klaviru i da je imao zadovoljavajuće beneficije od toga. Postavljeni zadaci na času po pravilu nisu mogli da se sprovode i kod kuće. Posebno je bila izražena problematika u segmentu rada na tonsko – artikulacionoj paleti, dubini tona (sonornosti), pedalizaciji i rada na alikvotnim nizovima te rada na stilskim odlikama. Dosta problema u praćenju nastave nam je pravio i različiti otpor dirki na električnom i akustičnom instrumentu. Električni klavir nema prenosni mehanizam ( nema ni potrebe jer radi na struju ) i otpor dirke je slab ili slabiji nego kod akustičnog klavira. Učenici nisu u situaciji da dovoljno dobro razviju anatomsku predispoziciju i čvrstinu prstiju. „Lomljivi“ prsti ne uzimaju „zdrav“ ton, pijanistički aparat se brzo umara. Počinju da zakazuju i ostali jako bitni elementi izvođaštva. Pijanistički aparat se ne vodi i ne postavlja kako bi trebalo jer uglavnom šta god radili sve zvuči manje – više isto. Postavlja se pitanje – ako je to tako što bi se zamarali razmišljanjem o vođenju aparata ako time ne utičemo na oblikovanje tona. Ako ne moramo da vodimo aparat i ako ne možemo da menjamo zvuk, onda ne moramo ni da stremimo boljoj koncentraciji, slušanju i razvijanju moždanih funkcija odgovornih za kompleksan način razmišljanja ( rasuđivanje, analiziranje, sintetizovanje, evaluacija informacija, donošenje zaključaka ). Nedostatak pravih izazova kod učenika može izazvati zasićenje, jer električni klavir se ne razlikuje puno od drugih igračaka koje Vaša deca već imaju „izgustirane“ i ostavljene po strani.
                                                                                                                                Električni klavir ima unapred definisane vrednosti, zvučne semplove, nasnimljene i pohranjene u sopstvenoj bazi podataka. Samim tim zvuk koji se proizvede na njemu nikako ne može biti naš zvuk i naša kreacija već kombinacija već nasnimljenog! Zvuk na istoj dirki se ne može nijansirati, produbiti, artikulisati … Kod kuće, prilikom vežbanja na električnom klaviru, polaznici ne mogu da sprovode date instrukcije i zadatke jer električni klavir ne reaguje adekvatno na svaki dodir, nema izražene razlike kad se ton uzme ispruženijim prstima („jastučićima“), vrhom prsta, mekom šakom, vođenom rukom … što dovodi do konfuzije i konstantne frustracije kod polaznika, profesora a i roditelja. To je jedan od razloga što pojedini profesori odbijaju da drže časove učenicima koji vežbaju na električnim klavirima. Bez obzira koliko to zvuči apsurdno, treba ih razumeti. Da li električni klavir ima uopšte neke prednosti? Ima. Ne mora se štimovati, ne moramo brinuti o vlažnosti vazduha, možemo vežbati do mile volje a da radom ne uznemiravamo ikoga ( rad sa slušalicama ). Moram napomenuti i da neke prednosti brzo mogu postati mane. Kvarovi se teže otklanjaju i po pravilu su jako skupi. Zamena samo jedne dirke je min. 12 evra … Ne daj Bože da Vam dete prospe neku tečnost … verovatno bi ostali bez instrumenta u potpunosti … Jednu veliku manu električnog klavira ostavljam za kraj. Onog trenutak kad ga kupite i kad postane polovan, njegova cena brzo i naglo pada, prati sudbinu svih ostalih digitalnih proizvoda, dok cena pojedinih akustičnih instrumenata vremenom čak može i da poraste, a to je veoma bitna razlika. Zaključak Mislim da sam izneo dovoljno razloga da možda u početku tešku nedoumicu lako rešite u korist sebe i svoje dece. Ne kupujte sebi električni klavir ako ste početnici! Ne kupujte ga ni deci jer će brzo postati još jedna odbačena igračka a Vaša deca će biti uskraćena za prave muzičke samospoznaje i razvijanja niza kvaliteta u ličnosti".


  Citirani tekst u celosti, i još mnogo veoma interesantnih članaka o klavirima i muzici možete naći na sajtu  http://www.casoviklavira.com/

   U nastavku, želim da dodam, da je vrlo neobično, što se ni za jedan drugi instrument, osim klavira, ne predlaže kao zamena u nastavi, njegova digitalna varijanta. Nikad nisam čuo da profesor violine savetuje svog đaka da kupi električnu violinu!


                           

                               

               na gornjoj slici je model mehanizma akustičnog pijanina,

                                              a na donjoj digitalnog 

         
  Digitalni klavir može da ima svoju namenu kao drugi instrument za pijaniste(đake, studente), koji mnogo vežbaju, i potrebno im je da mogu to da rade noću, pri tome ne ometajući druge ljude, ali uz uslov da najveći deo vežbanja odrade na pravom klaviru. Takođe, podesan je i za teoretičare, "rekreativce", za učenike koji nemaju ambiciju da im sviranje klavira bude buduće zanimanje, kao i za sve muzičare koji ga koriste za druge vrste muzike( sem klasične), prema svom izboru i sklonostima. Najbolje bi bilo, kada bi se došlo do usaglašenog mišljenja, da su to, u stvari dve različite vrste insrtumenata, iako izgledaju vrlo slično. To bi sve postojeće prepirke, oko toga koji klavir je "bolji", učinilo izlišnim.

   Naravno, ovo je moje mišljenje, sa kojim možete, ali ne morate da se  složite.



                   Do sledećeg pisanja- uživajte u Vašim klavirima



                                                              Bojan Babić

Kako pravilno voditi brigu o svom pijaninu (klaviru) ?

     Kupili ste i prevezli Vaš pijanino ili klavir do svog prostora. Sledeće logično pitanje bi bilo, kako voditi brigu o njemu, da bi što duže bio u ispravnom stanju i da biste mogli da uživate u svim  čarima koje pruža dugi niz godina?

   Klavir treba postaviti na mesto gde će biti, koliko god je to moguće, dobro zaštićen od svih štetnih uticaja. Samim tim što znamo da je izrađen od mnogo materijala sa različitim osobinama( raznih vrsta drveta, metala, vune, plastike, kožica, lakova, lepkova, ponekad čak i slonove kosti), koji se unutar klavira nalaze pod velikim statičkim opterećenjem ili zalepljeni jedni za druge, odnosno, spojeni vijcima, možemo pretpostaviti da ima mnogo činilaca koji mogu da utiču na njegovo ispravno funkcionisanje.

    Prvi od činilaca o kojem moramo da povedemo računa je temperatura u prostoriji. Ona ne treba da bude ni suviše niska, ali ni previsoka. Smatra se da je raspon od 18 - 22 stepena celzijusa idealan(prilikom kupovine novog klavira, jedan od uslova garancije je i ovaj, uz uslov koji određuje nivo vlažnosti vazduha u prostoriji gde se nalazi). Temperatura bi trebalo da bude ujednačena, što znači da njene nagle promene nisu poželjne, jer dovode do širenja i skupljanja materijala, i vremenom mogu da naprave oštećenja, kao i da drastično ubrzaju "raštimavanje". Pošto su promene temperature najviše izražene na spoljnim zidovima koji nisu dobro izolovani, treba izbegavati postavljanje klavira sa njihove unutrašnje strane. U tom slučaju, postavljanje pored pregradnih zidova je mnogo bolje rešenje. Isto važi i za smeštanje ispod klima-uređaja, koji osim na temperaturu, loše utiču i na zvuk klavira, ako se sluša dok je uređaj aktivan.

   Sledeći činilac jeste relativna vlažnost vazduha u prostoriji. Ona bi trebalo da se kreće između 40 i 60 %. Ako vlažnost padne ispod donje granice, u dužem vremenskom periodu, dolazi do isparavanja vode iz drveta od kojeg su napravljeni razni delovi klavira(prvenstveno rezonantna ploča), oni se skupljaju, pa dolazi do pukotina i oslabljenja na mestima gde su dva drvena dela mehanizma spojeni metalnim vijcima. Takođe, rezonantna ploča, koja u ispravnom stanju ima oblik ispupčen prema žicama, može da "ulegne", čime se kobilica spušta, i pritisak kojim je žice opterećuju oslabi, tako da dolazi do "zujanja" kada se svira na klaviru, a štim pada. Ako vlažnost postane previsoka, u dužem vremenskom periodu, dolazi do obrnute reakcije rezonantne ploče. Tada se ona još više ispupči, jer se sadržaj vode u drvetu od kojeg je napravljena, povećao, i dolazi do podizanja štima. Sem toga, stvaraju se preduslovi za pojavu korozije na žicama i ostalim metalnim delovima. Na mestima gde se metalne osovine okreću u drvenim kapislama, dolazi do "kočenja", jer je drvo "nabreklo", i "zarobilo" osovine.
Tutkalo, koje se često koristi za lepljenje delova klavira, reaguje na vlagu i može doći  do  odvajanja njime spojenih komponenti. Ako je klavir dugo bio u vlažnoj prostoriji, boja drvenih delova u njegovoj unutrašnjosti postane sivkasta, i pojavljuje se neugodan miris. Da biste efikasno kontrolisali temperaturu i vlažnost vazduha u prostoriji, nabavite  kombinovani sobni termometar- higroskop( mogu se kupiti u prodavnicama opreme za kuću ili kupatilo, a viđao sam ih i kod Kineza). Nisu skupi, a mogu dosta da pomognu. U slučaju da je vlažnost stalno niska, možete staviti posudu sa vodom na radijator, ili kupiti aparat za ovlaživanje vazduha. Vlažnost u prostoriji povećava i povremeno otvaranje prozora, kao i sušenje veša na sušilici(stalku za veš) u sobi. Neko stavi posudu sa vodom u unutrašnjost instrumenta, ali ja nisam pobornik takve prakse, jer se može desiti da se prospe, ili da posuda pravi smetnje ispravnom radu instrumenta. Postoji i elektronski sistem za kontrolu vlažnosti -Damp Chaser,http://www.dampp-chaser.com/, ali je on kod nas, gotovo nepoznat.

  Nemojte postaviti instrument u neposrednu blizinu radijatora koji je  uključen. To će jako isušiti drvo na delovima koji su najbliži, što dovodi do već opisanih štetnih posledica.

   Isto tako, neka klavir ne bude izložen direktnoj promaji, koja takođe isušuje drvo.  Nije dobro da bude na jako sunčanom mestu, pogotovo u toku letnjeg perioda. Osim što jako sunčevo zračenje može da zagreje i isuši površine od drveta( imao sam nekoliko slučajeva pucanja rezonantne ploče u školama, gde su "leđa" pijanina bila okrenuta ka prozorima), ona može i da izbledi boju na spljašnjim delovima instrumenta, tako da on postane "šaren", sa svetlijim delovima koji su bili više izloženi suncu. To se najbolje vidi u razlici boje unutrašnje strane poklopca dirki, koja je obično ostala sačuvana u prvobitnom izdanju, i one bočne strane, koja je bila izložena.

  Povedite računa da klavir postavite u stabilan položaj, tako da onemogućite bilo kakvo njegovo "ljuljanje" prilikom sviranja, ili čak, u najgorem slučaju, prevrtanje.

       pravilno postavljen pijanino-daleko od radijatora, promaje, direktnog sunčevog svetla i naslonjen na unutrašnji(pregradni) zid, u prostoriji sa                                                       prosečnom  vlažnošću  

Redovno proveravajte da li je u unutrašnjosti došlo do pojave "neželjenih gostiju". Najčešći od njih je moljac, koji je u stanju da pojede sve meke delove i da napravi ogromnu štetu, ako se ne uoči na vreme. Korisno je na nekoliko mesta u unutrašnjosti instrumenta, tamo gde neće ometati rad mehanizma, staviti kesice lavande, koja je sigurno sredstvo protiv ovih napasnika. Povremeno ih protrljajte među prstima, kako bi se obnovilo njihovo dejstvo. Čest gost u klaviru može biti i miš. Na prvi znak njegovog prisustva, treba preduzeti sve korake da se on trajno ukloni odatle, u suprotnom će doći do ozbiljnih oštećenja. Ovo može da zvuči malo grubo(" ta, odakle miš u našoj kući!" ), ali na terenu sam susreo zaista mnogo ovakvih slučajeva, pogotovo u prizemnicama gde su leti kućna vrata otvorena, pa im je prolaz u unutrašnjost olakšan. U zgradama, pogotovo na višim spratovima,  rizik od ovoga je  manji. Kako da otvorite pijanino, da biste prekontrolisali unutrašnjost, možete pročitati u mom drugom članku  http://klaviri.blogspot.com/2013/06/kako-odabrati-polovni-pijanino-klavir.html" , na ovom blogu.

  Klavirske dirke čistite dobro oceđenom "magičnom krpom", bez hemikalija, jednostavno je isperite u čistoj vodi i dobro ocedite. Drvene spoljašnje delove možete očistiti i sredstvom za čišćenje nameštaja, ali tako što ćete, pre primene na celoj površini klavira, ipak, za svaki slučaj, ispitati kako "drvenarija"  reaguje na sredstvo, na jednom malom komadu, koji se nalazi na manje vidljivom delu instrumenta. Pedale možete ispolirati pastom za čišćenje metala( može se kupiti u prodavnicama boja i lakova).

   Nipošto ne stavljajte na klavir vaze sa vodom ili saksije koje se zalivaju! Njihovo dno će ostaviti ružna oštećenja u obliku krugova na gornjem poklopcu, a da ne govorimo o riziku da voda dospe u unutrašnjost instrumenta, i sve što to sa sobom nosi! Ako ploču gornjeg poklopca pijanina pretrpate raznim uramljenim fotografijama, figuricama, igračkicama i ostalim predmetima, možete očekivati da ponekad čujete čudno zveckanje prilikom sviranja. Zbog toga se ni ovo ne preporučuje.

  Ispravno održavanje klavira ili pijanina, podrazumeva i redovno štimovanje i regulisanje mehanizma. Vreme za prvu posetu Vašeg klavirštimera, dolazi što je pre moguće nakon dolaska instrumenta u Vaš dom.

           nepravilno izabran položaj klavira-pored radijatora, prozora,                                 izložen direktnom sunčevom svetlu

   Vođenem brige o Vašem klaviru, i njegovim redovnim održavanjem, osim produženja njegovog "roka trajanja", i dugotrajnijeg uživanja u njemu, postići ćete i daleko bolju cenu, ako nekada odlučite da ga prodate.

    Do sledećeg pisanja-uživajte u Vašim klavirima

                                                      Bojan Babić 

   

Kako sigurno transportovati pijanino ?

  Konačno ste, posle dosta traganja, pronašli pijanino koji će odgovarati Vašim potrebama. Sledeći problem pred kojim ćete se naći, jeste-kako ga prebaciti u Vaš prostor, a da pri tome ne dođe do oštećenja?

  U idealnom slučaju, prodavac će Vam ponuditi mogućnost da on organizuje utovar, transport i istovar na željeno mesto. Ovo se može desiti, ako kupujete instrument od osobe ili firme, koja se bavi prodajom polovnih pijanina, ili ako je prodavac neko ko ima svoj kombi i ljude koji rade za njega, i koje može angažovati da ga utovare i istovare. U tom slučaju, moj savet je da pristanete na to, ako Vam tražena cena odgovara.

  Drugi način je da potražite profesionalne nosače, kojih ima po većim gradovima, i sa njima se dogovorite oko prevoza i nošenja. Cena će zavisiti od toga koji je instrument u pitanju, sa kojeg se sprata spušta, na koji se diže, da li u jednoj i drugoj zgradi, ili kući, postoji lift,  da li je moguće da se pijanino utovari u njega i tako olakša nošenje, i koliko daleko se vozi( da li je u pitanju prevoz u okviru istog grada, ili se vozi dalje).  Prevoz se naplaćuje po pređenom kilometru, a nošenje, prema današnjim cenama(2013.), košta oko 10 evra po spratu. To podrazumeva tročlanu "ekipu", od kojih dvojica nose pijanino, pomoću teretnih traka, a treći daje instrukcije i vrši pregled trase kojom se prolazi.

 

Dakle, ako se pijanino spušta sa trećeg sprata, a posle diže na četvrti( bez lifta ), možete očekivati da će cena biti oko 70 evra samo za nošenje, čemu treba dodati troškove prevoza. Za ovu namenu, cena može dosta da varira, ali ako znate koliko kilometara ima od stare do nove adrese Vašeg klavira, možete da izračunate koliko goriva je potrebno za taj put ( u zavisnosti koje  prevozno sredstvo koristite), a cena prevoza će biti udvostručena, ili utrostručena. Više od toga nemojte platiti. Profesionalni nosači će prethodno  zaštititi pijanino, da ne bi došlo do oštećenja u transportu, a donji deo će fiksirati za "skije", odnosno, drvenu platformu, koja će u potpunosti čuvati dno instrumenta. Takođe, po svim ravnim delovima puta, pijanino će kotrljati na specijalnim teretnim kolicima, sa gumenim točkovima.




               

     oprema za nošenje-"skije", kolica i trake za terete i streč folija

 

Treći, i najčešći način, jeste da sami organizujete transport, uz pomoć prijatelja, kumova, rođaka itd. Masa prosečnog pijanina je između 180 i 200kg, tako da  operaciju treba shvatiti vrlo ozbiljno. U slučaju da se izvede loše, u bilo kojoj njenoj fazi, može doći do oštećenja instrumenta, kako spolja, tako i iznutra,  oštećenja na vozilu, zidovima zgrade, stana, da ne govorimo o mogućnosti da neko od angažovanih pomagača dobije bruh, povredi pršljenove, da mu klavir padne na nogu, ili ga prignječi uza zid. Možda Vam ova upozorenja zvuče malo preterano, ali sve se to već događalo, a ponešto od pomenutog sam i sam iskusio na sopstvenoj koži!
  Ako se odlučite da pijanono prevozite i nosite u sopstvenoj režiji, bilo bi idealno kada biste mogli od nekoga ko se bavi nošenjem tereta, pozajmite mala kolica za terete, odprilike 50x50cm, sa jakim točkovima obloženim gumom, trake za nošenje tereta, popularno zvane "gurtne", streč foliju, tj. providnu deblju PVC zaštitnu foliju, koja se može kupiti u prodavnicama sa metalnom robom, nekoliko starih ćebadi i kartonskih kutija, koje ćete koristiti za zaštitu pijanina prilikom nošenja. Prilikom prevoza, biće potrebno  osigurati instrument od prevrtanja pomoću takozvanih "španera".
  Važno je da dobro isplanirate sve korake u ovom procesu, jer Vam neće biti nimalo prijatno, ako se "zaglavite" negde na pola stepeništa, sa teretom od 200kg, koji ne možete da pokrenete ni napred ni nazad.
   Već prilikom posete prethodnom vlasniku, ako postignete dogovor o kupovini, izmerite dimenzije pijanina, visinu, širinu i dubinu, kako biste mogli da proverite da li će moći da prođe kroz sve sužene delove prolaza na putu ka vozilu, kojim ćete ga prevoziti. Ako negde niste sigurni, i čini Vam se da neće moći da prođe, vidite da li postoji mogućnost da se demontiraju pojedini delovi enterijera, koji smetaju, npr. razni rukohvati, ograda stepeništa i sl. Ako to nije izvodljivo, a i dalje niste sigurni, da li će ipak, moći da prođe "na knap", neka Vam ne bude teško da napravite model pijanina od letvica, kartona, ili bilo kojeg priručnog materijala, i u položaju u kojem će biti moguće nositi klavir, prođite taj put sa njim. Ako model prođe, prolazi i instrument. Ovo jeste malo komplikovano, ali će Vam uštedeti neugodno iznenađenje u slučaju da se odlučite da krenete u poduhvat spuštanja klavira, a onda na pola puta, shvatite da to neće biti moguće. Ako se instrument spušta, ili diže sa nekog od udaljenijih spratova, proverite sve prolaze, jer se često dešava da(pogotovo u novogradnjama), nisu isti između svih spratova- na nekima su znatno niži! Raspitajte se kod prodavca i o navikama stanara zgrade iz koje se iznosi instrument. Jednom se desilo da se na putu, koji je inače bio sasvim dovoljno širok prilikom prethodne provere, sutra, kada je trebalo izneti pijanino, pojavio motocikl, zaključan za ogradu stepeništa, koji je potpuno onemogućio prolaz nosačima. Drugi put je na međuspratu osvanula stara veš-mašina, pa su nosači morali da spuštaju svoj teret i da prave sebi mesta na okretištu, potpuno nenadano!
  Isti postupak primenite i kod kuće, odnosno, na mestu gde ćete smestiti pijanino, ako je to potrebno. Izmerite i da li imate dovoljno mesta u sobi u kojoj će biti postavljen i da li će vrata moći da se normalno otvaraju i zatvaraju.
   Izmerite i tovarni prostor vozila kojim ćete prevoziti klavir. Za ovu namenu obično se koriste kombi vozila, ili malo veći pick-up, moguće je upotrebiti i kamion, ali i auto-prikolicu( zatvorenu, po mogućnosti, ali, ako je vremenska prognoza dobra, ako nije hladno, i ako dobro zaštitite klavir, može biti i otvorena).

        

             Na slici gore, pijanino se nalazi u vozilu, ali merenje se obavlja                                                  prethodno.

  Posebno pripazite da li je visina zadnjih vrata na vozilu, dovoljna da pijanino može da uđe unutra. Vrata su obično, nešto niža od unutrašnjeg dela tovarnog prostora.
  Ako je moguće, izbegnite da prenošenje kada je vreme jako hladno ili kišovito. Nagle promene temperature mogu da naškode instrumentu.
  Za nošenje pijanina će Vam biti potrebne četiri jače osobe( već sam napomenuo, da u slučaju kada se nošenje obavlja profesionalno, dovoljna su dva nosača i jedna osoba za koordinaciju, ali Vama to ne preporučujem, ni u kom slučaju!).
  Kada dođete do instrumenta, odmaknite ga od zida, tako da možete da slobodno obiđete oko njega. Od kartonskih kutija, koje ste prethodno nabavili, iskrojićete zaštitu za uglove. Treba zaštititi četiri ugla na gornjoj ploči, četiri u krajnjem donjem delu, i dva sa strana poklopca klavijature. Sve ih dobro obložite kartonom. Neka neko od pomagača pridrži jedan po jedan kartonski ugao, dok ih Vi omotate streč folijom, tako da ostanu čvrsto na mestu. Zatim prekrijte dekama pijanino, tako da sa zadnje strane one dosegnu do polovine visine, a sa prednje padnu skoro do poda. Ponovo ceo instrument omotajte  folijom, tako da deke budu čvrsto priljubljene uz njega. Primetićete da sa zadnje strane pijanina postoje dve ručke za nošenje. Prosecite nožem, ili skalpelom proreze, da biste mogli da ih držite rukama. Sa prednje strane, dvojica će uhvatiti pijanino ispod klavijature, svaki sa svoje strane. Napravite proreze u foliji i na mestima gde će oni držati. Kada stave ruke unutra, ćebad će se sama prilagoditi položaju njihovih ruku. Sada imate četiri tačke u kojima će nosači uhvatiti klavir. Dogovorite se da samo jedan od nosača bude "vođa", jer će nastati zbrka, ako svako bude izdavao svoje komande i davao svoje predloge, što se , skoro uvek događa, kada se nošenje izvodi u "prijateljskoj režiji". Prvi deo puta, do stepeništa, je obično ravan, pa je stoga bolje pijanino popeti na teretna kolica, ako ste ih prethodno nabavili.

                                    

                                            upotreba kolica za terete 

To se uradi tako što se kolica stave tik do instrumenta, na znak("tri-četiri-sad", jer je bitno da svi nosači podižu u istom trenutku, zbog efikasnosti i sigurnosti), se on podigne,i svojom nogom, jedan od ljudi koji ga drže podignutog, podmetne kolica pod pijanino, na njegovoj sredini, tačno ispod pedala. Ako nemate pomenuta kolica, ne preostaje Vam višta drugo, nego da ga nosite, lagano odignutog od poda. U tome Vam mogu pomoći trake za nošenje tereta, ako ste ih prethodno nabavili.

 Njihova dužina se podesi tako da, kada ih stavite preko ramena, veći deo tereta nosi rame, a manji deo ruka, koja se nalazi u prorezu. Trake se provuku ispod pijanina.

  Kada dođete do stepeništa, obrnutim postupkom spuštate pijanino sa kolica i odmah kolica prenesete do idućeg ravnog dela puta, tako da Vas spremno čekaju, kad se sa instrumentom spustite do njih, Dobro je da dvojica rastom viših, idu prvi dole, a dvojica nižih ostanu sa gornje strane pri nošenju, ako je to moguće( ako su nosači takvi rastom), jer će im to olakšati posao. Sa ravne površine, klavir se malo izvuče preko prve i druge stepenice, a onda se lagano naginje, donji nosači preuzimaju teret, zatim i gornji dižu svoj kraj sa ravne površine, takođe preuzimajući teret i polagano se spuštaju. Uvek je važno da instrument bude odignut od stepenica barem desetak centimetara sa obe strane, jer pri spuštanju i dizanju, najčešće dolazi do oštećenja donjih delova. Nakon prvog pređenog stepeništa, steći ćete osećaj koliko Vam je teško, da li imate dobar oslonac, ravnotežu, da li su "gurtne" dovoljno dugačke, ili prekratke, da li Vam je potreban predah na polovini stepeništa, ili ste u stanju da ga pređete odjednom.

  Vodite računa o okretištima, može se desiti da neko ostane prignječen, ako je prostor uzak. Pazite i na svoje noge dok se spuštate ili penjete, jer se može desiti da noga ostane na nezgodnom mestu, a da ostali nosači, ne znajući, potegnu jako, i nanesu  povredu. Na okretištima, povedite računa o poklopcu klavijature, koji, kao najistaknutiji deo, ovde najčešće strada. Kada podižete teret, uvek to činite u položaju sa ispravljenom kičmom, dižući ga tako što ispravite savijena kolena. Ako nosite pravilno, sve što Vam se može dogoditi je da se dobro oznojite. U suprotnom, moguća su ozbiljna oštećenja kičme, zglobova i mišića, ili pojava bruha! Nošenje klavira je ozbiljan poduhvat i treba biti vrlo oprezan i pažljiv u njegovom sprovođenju.

  Kada siđete do narednog ravnog dela puta pri spuštanju, ponovo podignite pijanino na kolica( ako ih imate), ili ga malo podignutog prenesite do idućeg stepeništa, i tako redom...

  Priđite vozilom što bliže izlazu iz zgrade, ili kuće iz koje ste izneli klavir. Pokušajte da nađete položaj vozila u kojem će biti potrebno što manje podizanje pijanina. Ako imate kolica, sada ih podbacite pod kraj klavira koji je udaljeniji od vozila. Bliži kraj, koji ide prvi u vozilo, sada možete podići i ubaciti unutra, a dalji kraj će ga sam pratiti, bez napora nosača, kotrljajući se na kolicima i prateći ga. Kada je jedan kraj ušao u vozilo, neka se dva nosača popnu da ga povuku sasvim unutra, a druga dvojica, neka podignu svoj kraj sa kolica, u horizontalni položaj i poguraju ga unutra. Ako nemate kolica, onda će dva nosača morati da postepeno odižući zadnji kraj guraju instrument u vozilo, dok zadatak prve dvojice ostaje isti.

   Kada je pijanino u vozilu, priljubite ga uz prednji kraj - do kabine, tako da ne bi mogao da krene napred, pri kočenju, a zatim ga vežite i zategnite trakama za zatezanje tereta-"španerima", tako da ne može da se ljulja, ili da se prevrne tokom transporta.

                       

                   dva pijanina, pripremljena za istovremeni prevoz, pravilno                                         učvršćena "španerima" za obe strane vozila

Prilikom istovara, primenjujemo iste faze kao u na utovaru, samo obrnutim redosledom. Isto je i sa nošenjem prema gore

  Ako ste klavir prevezli u toku hladnih zimskih dana, a u Vašem prostoru je jako grejanje, prethodno isključite radijatore u sobi gde će on biti smešten, da promena temperature ne bi izazvala oštećenja. Uključite ih kada se instrument aklimatizuje.

  Na kraju je potrebno skinuti sve zaštite, zakazati posetu klavirštimera, i odvesti prijatelje koji su Vam nesebično pomogli, u neki dobar restoran na ručak i piće.


        Do sledećeg pisanja- uživajte u Vašim klavirima.

                                                      Bojan Babić

Kako odabrati polovni pijanino (klavir) ?

         

   Na našem tržištu, najveća je potražnja za korišćenim klavirima. Obzirom da je cena novog , za većinu običnih smrtnika nedostižna, roditelji dece koja sviraju klavir, uglavnom se nađu pred dilemom, koji polovni instrument da kupe.

  Iz svog iskustva, dobro znam da je ponuda prilično ograničena, a da su cene koje prodavci traže, često sasvim neodgovarajuće stanju klavira koji se nude po raznim oglasima. Onome ko prodaje, uvek izgleda da je sadašnja cena premala u odnosu na onu koju je on nekada davno platio, i teško se odlučuje da klavir proda po realnoj ceni. Iako akustični klavir mnogo manje gubi na vrednosti nego digitalni, posle dvadeset ili trideset godina korišćenja, koliko su najčešće stari polovni klaviri koji se prodaju po oglasima, njihova cena mora biti višestruko manja od cene novog. Takođe, u našim uslovima, retko se nalaze klaviri koji su zaista redovno održavani, odnosno štimovani najmanje jednom godišnje i regulisani jednom u dve ili tri godine. Najveći broj ovih instrumenata je bio u upotrebi dva ili tri puta po nekoliko godina, sa dugim pauzama u međuvremenu. Obično je promenio nekoliko vlasnika, od kojih se neki i nisu baš najbolje odnosili prema njemu.

   Zbog svega ovoga, potrebno je dobro "otvoriti oči" prilikom procene stanja polovnog klavira ili pijanina.

   Najbolje i najsigurnije rešenje je angažovanje stručnjaka, odnosno klavirštimera-klavirskog tehničara, ako je to moguće. Naravno, pri tome treba voditi računa o tome da on bude "nezainteresovana strana" u toj kupovini, odnosno, da nije na bilo koji način više naklonjen prodavcu nego Vama. Možda ovaj savet zvuči pomalo neobično, ali, na terenu sam nailazio na klavire kupljene po preporuci klavirštimera, koji su plaćeni daleko skuplje nego što vrede. Pošto je većina stručnjaka sasvim sposobna da objektivno proceni vrednost klavira, zaključak je bio da su iz nekih svojih razloga veštački podigli cenu  na štetu kupca.

  Klavir može da proceni i nastavnik koji predaje Vašem detetu, koji će videti kako reaguje pod rukom, kakav mu je zvuk, da li je štim mnogo pao, možda i da li ima nekih ozbiljnijih oštećenja rezonantne ploče, ali ipak se često događa da im promaknu neki ozbiljni nedostaci, koji se ne vide na prvi pogled, a čije otklanjanje može da bude komplikovano i skupo, ili, čak, nemoguće.

  Ako nemate klavirštimera na raspolaganju, i nastavnik nije u mogućnosti da  pogleda instrument, preostaje da to uradite sami. Ako se pridržavate nekih osnovnih pravila, velike su šanse da nećete pogrešiti u izboru.

  Dakle, kada dođete do pijanina, zamolite vlasnika da skloni sve predmete( figurice, uramljene fotografije, heklane ručne radove, ili bilo šta što se nađe na gornjoj ploči) sa njega, da podigne roletne, ako je dan ili upali svetlo, tako da možete dobro da vidite svaki detalj. Nije loše ni da ponesete svoju baterijsku lampu, u slučaju da vlasnik ne može da obezbedi dovoljno svetla u prostoriji.
   Zatim odmaknite pijanino oko pola metra od zida uz koji je stajao. Sa zadnje strane je najbolji pogled na rezonantnu ploču- deo sastavljen od smrekovih daščica koje sastavljene formiraju veliku ploču, koja je povezana rebrima, koja se pružaju dijagonalno u odnosu na pomenute daščice. Ovo nisu stručni izrazi, koristim pojednostavljene, da bi me svaki čitalac lakše razumeo.

  Ona mora da bude čvrsto spojena na svim svojim sastavima, kao i sa svim rebrima. Pijanino kod kojega je napukla rezonantna ploča, košta mnogo manje nego onaj sa ispravnom, iako i dalje može da ima sasvim solidan zvuk. Naravno, Vi ćete izbegavati one sa pukotinama, sem ako prodavac nije spreman da toliko spusti cenu, da Vam to bude odlučujući činilac pri kupovini(u slučaju da je sve ostalo u redu). Do pucanja ploče najčešće dolazi zbog izuzetno suvog vazduha zimi, u toku grejne sezone u stanovima sa centralnim grejanjem, kada drvo izgubi deo svoje vlažnosti, i skupi se, te dolazi do pucanja na spojevima. Ovako izgleda puknuta rezonantna ploča na pijaninu, gledano sa zadnje strane:

  Ako sumnjate da je ploča pukla, ali niste sigurni, možete to ispitati na sledeći način: spustite roletne i ugasite svetlo u prostoriji.  Sa zadnje strane pijanina obasjajte ploču baterijskom lampom, a sa prednje strane( sa koje ste skinuli poklopac koji se nalazi ispred kolena svirača, a skida se podizanjem drvenog perca naviše i povlačenjem poklopca ka sebi, u najvećem broju slučajeva),pogledajte da li se svetlost probija kroz ploču. Ako vidite zrake svetlosti, to je siguran znak da je ploča napukla. Moram da napomenem, da je moguće, u slučaju manjih pukotina, da se one same zatvore(privremeno), u periodima godine kada vlažnost vazduha poraste.

  Pogledajte kakva je čistoća unutar instrumenta. Nemojte se iznenaditi ako bude pun prašine, paučine, raznih predmeta, ostataka glodara ili insekata, jer je dosta verovatno da ste vi prvi koji ga je otvorio nakon mnogo vremena. Ako je klavir izuzetno neuredan, i to je jedan od pokazatelja da je bio zanemaren i da možete očekivati povećane troškove servisa, nakon kupovine. Pomirišite unutrašnjost. Miris ne treba da bude neugodan, ako je sve u redu.

  Sledeći korak je da pregledate unutrašnjost sa prednje strane. Podignite gornji poklopac, koji je spojen šarkama sa leđima pijanina, a zatim skinite prednji poklopac, koji se nalazi ispred lica svirača. On je najčešće spojen sa stranama instrumenta sa dva drvena "rajbera" koji se nalaze u gornjem levom i desnom uglu poklopca, i koji se rotiranjem otvaraju. Polopac dirki se obično skida jednostavnim podizanjem naviše. Ponekad je potrebno osloboditi dva vijka koji ga drže sa leve i desne strane.

  Sada imate odličan pogled na unutrašnjost instrumenta. Prvo će Vam pasti pogled na čekiće, iako to nije najvažniji deo procene. U idealnom slučaju, oni su svetle boje, ravnomerno raspoređeni jedan u odnosu na drugi, čvrsto zašrafljeni( ne mogu da se pomeraju levo-desno, kada ih zaljuljate prstom odgore), deo koji udara žice treba da ima zaobljen oblik , sa što manjim usekotinama od žica na mestu gde ih udaraju. Na slici su čekići polovnog pijanina u vrlo dobrom stanju:

                                     Ovako izgledaju oštećeni čekići:

Klavirski čekić je napravljen od filca-tvrdo presovane vune, a žice su čelične u srednjem i gornjem registru, odnosno sa bakrenim namotajima u basu, tako da pri učestalom sviranju- tokom kojeg dolazi do udaranja čekića u njih, žice usecaju "ožiljke", koji su jasno vidljivi. Što je klavir duže i jače sviran, ti "ožiljci" postaju sve dublji( kao na slici gore). Za dest godina umerenog sviranja oni postanu duboki oko  1mm, tako da se "staž" klavira može grubo odrediti i na osnovu njih(kažem-grubo, jer postoji mogućnost da su ranije izbrušeni, pa su novi useci manji, nego što bi bili da to nije urađeno).  Ako su te usekotine manje od 3mm, moguće je kasnije, izbrusiti i obraditi čekiće, pri čemu dolazi do promene težine dirki pod rukom, jer se brušenjem smanjuje masa čekića, koji dirka, kao poluga preko složenog mehanizma podiže. Ako su veće od 3mm, potrebno je da se promene svi čekići, što dovodi do velikog povećanja troškova za kupca. Dešava se i da moljci počnu da nagrizaju čekiće, što se može prepznati po sitnim mnogobrojnim rupicama , koje se nalaze na gornjoj i donjoj strani. Ako ih ima u velikom broju, velike su šanse da je i ostatak mekih delova mehanizma oštećen. Takođe, ukoliko gledano od gore, čekići ne stoje paralelno jedan u odnosu na drugi, možemo pretpostaviti da je došlo do uvijanja "štapića" na kojima se čekići nalaze. I to zahteva određenu količinu rada, da bi se vratili na svoje mesto, što stvara nove troškove. Test levo-desno, kojim proveravamo da li su čekići čvrsto spojeni sa statičnim delom mehanizma, nam pokazuje da li su osovine oko kojih se obrće baza čekića u dobrom stanju. Ponekad je moguće da se mogu pomerati levo-desno i zbog toga što su se šrafovi olabavili, što se otklanja prostim dotezanjem, ali obično se radi o osovinama koje su ispale iz ležišta. Takođe, ako razmak od jednog do drugog čekića nije ravnomeran, biće potrebno njihovo centriranje, a onda i brušenje, jer bi bez toga, u novom položaju čekić udarao žice svojim ispupčenim delom( za razliku od udaranja "ožiljkom", što bi dovelo do promene tona i opterećenja osovine u bazi čekića), što takođe poskupljuje cenu klavira na kraju. Ispod gornjeg poklopca, koji leži horizontalno, se obično nalazi široka traka od neke vrste tkanine. Ona sakriva gornju površinu livenog rama i "štimštoka". Ako na toj tkanini postoje rupice nepravilnog oblika, znači da je u klaviru bio moljac. Ovo je važan znak upozorenja. Budući vlasnik treba dobro da izračuna koliko mu se isplate  veća ulaganja, ako je sam instrument preplaćen.

                    na slici gore se vide tragovi moljca na smeđoj tkanini

  Dalje, potrebno je izvršiti pregled "podizača", koji guraju bazu čekića kada pritisnete dirku. To su drveni delovi mehanizma koji se prvi pokrenu, kada stisnemo dirku. Sastoje se od "kapisle", koju ne možete videti, jer je učvršćena za fiksni deo mehanizma sa zadnje strane, zatim dela koji je povezan  sa pomenutom "kapislom", a koji stoji horizontalno, iznad dirke. jezička koji gura bazu čekića, kada se pritisne dirka, spiralne opruge, i "hvatača", dela od deblje žice, drveta i filca, koji je "zaboden" u prethodno pomenuti deo, a koji dočekuje bazu čekića kod pijanina, nakon odsviranog tona. Baza čekića i "hvatač" su povezani platnenom trakicom koja na svom kraju ima ojačanje od kožice, koja je nabijena na žicu koja viri iz donjeg dela podizača.  Ovo sve izgleda jako komplikovano,a i jeste, no, ono što je za Vas važno, je da su svi ti delovi u što ispravnijem stanju, jer će njihova eventualna popravka, podići konačnu cenu popravke klavira. Dobra vest je da su svi delovi mehanizma zamenjivi, i da klavir može da dobije "prelaznu ocenu", čak i ako je potrebno uložiti mnogo rada u njegovu poravku, pod uslovom da prodavac dovoljno spusti cenu. Ovako izgleda donji deo mehanizma pijanina:

  Sledeća stvar na kojoj ćemo se zadržati su čivije i žice. Čivije su mali metalni "klinovi" na krajnjem gornjem delu pijanina, oko kojih su omotane žice.

 Sve trebaju da budu podjednako visoke u odnosu na površinu livenog rama iz kojeg izlaze, namotaji žica na njima treba da budu jednaki, a svaka žica bi trebalo da bude tri i po puta omotana oko čivije, i da slobodan deo ispod nje bude oko 5 mm. To nam pokazuje da čivije nisu prethodno "ukucavane" u "štimštok", odnosno drvenu gredu, koja se nalazi ispod livenog rama, a u koju su zabodene čivije. Na slici gore, na čiviji u sredini, žica suviše viri iz rupice, što  predstavlja loš primer. Takođe, od izuzetnog je značaja da čivije i krajevi žica omotani oko njih nemaju na sebi tragove korozije, jer će tada, vrlo često, doći do pucanja žica prilikom štimovanja. Ako postoje tragovi u vidu tamnijih mrlja oko čivija, na livenom ramu, to je znak da je nekada po njima prosuta neka tečnost, koja je mogla da prodre u unutrašnjost "štimštoka" i ošteti ga.  U ovom slučaju, obično se žice, koje su namotane oko tih čivija brže "raštimavaju", ili uopšte ne drže štim. Same žice treba da budu sjajne. Postojaće malo odstupanje u odnosu na nove( što je sasvim normalno), ali ako su bakarne žice postale zelenkaste( kao na slici), a čelične crvenkastosmeđe, to je loš znak.

Sem toga, treba obratiti pažnju da li postoji veći broj zamenjenih žica, koje se obično prepoznaju po različitoj boji u odnosu na originalne žice, što može da ukaže na postojanje novog problema.

Pogledajte i donji deo žica, bliži podu, na mestu gde je svaka žica provučena kroz dva "klina" na kobilici, koji su namešteni tako da prolaskom kroz njih, žica malo promeni pravac, i proverite da li i tamo ima korozije. To je mesto gde su žice veoma opterećene prilikom štimovanja( početak "aktivnog dela", koji vibrira tokom sviranja), i gde se vibracija žica prenosi na kobilicu, tako da je povećana mogućnost njihovog pucanja na njemu. I pomenuti "klinovi", treba da budu čvrsto utisnuti u kobilicu i bez pukotina oko njih. Na slici dole je prikazano kako ne treba da izgleda prelaz žica preko kobilice. Ovakav pijanino je praktično neupotrebljiv!

   Na sledećoj slici se vidi kako treba da izgleda mesto prelaza žica preko kobilice

    Dirke bi trebalo da budu raspoređene ravnomerno, sa jednakim razmakom između svake dve susedne, svetle boje zdravog drveta, bez mrlja i oštećenja( ovde  mislim na dugački deo dirke, koji je mnogo duži od dela koji je vidljiv kada klavir nije rasklopljen), da budu sve na istoj visini i da ne budu zakrenute u jednu stranu. Na slici dole je odlično očuvana klavijatura polovnog pijanina.

      Na sledećoj slici je prikazana klavijatura u prilično lošem stanju:


                             

Treba posebno obratiti pažnju na prvu, poslednju i dve dirke u sredini, na mestu gde se menja pravac u kojem su zakrivljene. U slučaju da je u pijaninu bio miš, ove dirke će, najčešće, biti izglodane, i vidno oštećene, jer su to mesta na kojima on sebi napravi prolaz unutar instrumenta.


                               

     U ovom slučaju ćete sigurno opaziti i neke druge ostatke istog porekla( ovde ne bih ulazio u podrobniji opis). U najdrastičnijem slučaju, moguće je da ispod dirki postoji i gnezdo, napravljeno od ostataka filceva i trakica, koje su mu poslužile za izgradnju. Naravno da ćete tada primetiti i da nedostaje veći broj pomenutih trakica u mehanizmu. Ipak, nadam se da nećete biti tako loše sreće, da "naletite" na instrument u takvom stanju, tokom Vaše potrage. Na sredini dirke, gledano odgore, postoji četvrtasta rupica, u čijoj stedini se vidi zaobljeni vrh metalnog klina, a sa strana rupice je crveni filc. On bi trebao da bude što manje potrošen, ili će u suprotnom, dirka biti nagnuta u odnosu na vertikalnu osu, što će uticati na osećaj pod rukom. kada dirku na njenom prednjem delu, pomerate levo-desno, hod ne bi smeo da bude veći od 1 mm, u suprotnom znači da su se filcevi koji se nalaze u četvrtastoj rupi sa donje strane dirke istrošili. Takođe, obloge bele boje, kojima su prekrivene dirke, treba da budu glatke i ujednačene boje, i naravno, da su sve na broju. Pritisnite po nekoliko susednih dirki zajedno, i vidite da li sve "utonu" jednako duboko. Hod dirki treba da bude 10-11mm. Ako neke imaju veći, ili manji hod, biće potrebno podesiti ih. Nakon što ste pritisnuli nekoliko susednih dirki zajedno, vidite i da li se sve vraćaju jednakom brzinom. Ako neke "ostaju", uzroci mogu biti razni, i trebaće ih otkloniti.

  Između čekića i žica, naslonjeni na žice, kod pijanina, koji su najčešće predmet kupovine, nalaze se prigušivači, ili "denferi", mali elementi mehanizma od drveta i mekog filca, koji prekidaju vibriranje žice, kada se spusti dirka. Njih  ukupno ima manje nego dirki,zavisno od marke klavira, ali je bitno da su svi na broju i da stoje uredno jedan u odnosu na drugi. Denferi treba da počnu da oslobađaju žice, kada je dirka pritisnuta do polovine . Ako to nije slučaj, moguće je da će neki tonovi ostati poluprigušeni i kada dirku sasvim pritisnete.  Kod jako starih instrumenata može doći do otvrdnjavanja filca na njima, pa se pojavljuje "zujanje" prilikom puštanja dirke kod tih tonova. Takođe, pogledajte da li se svi denferi istovremeno podižu, kada pritisnete desnu pedalu. Ako to nije slučaj, znači da je nešto rađeno oko njih, a da nisu kasnije stručno podešeni. Još jedan dodatni trošak za kupca.

  Sa sobom ponesite i neki instrument pomoću kojeg ćete proveriti koliko je pao štim(melodika, mala harmonika, zvučna viljuška , a u nedostatku pomenutih, može poslužiti i ton koji se pojavi u slušalici fiksnog telefona, čim je podignete("tu-tu"), koje je negde odprilike visine tona a1).  Ako ton klavira jako odstupa od istog tona na vašem instrumentu, ako je niži za polustepen( odsvirano "a" na klaviru zvuči kao "gis" na melodici), ili više, to znači da je štim veoma pao, i da će biti potrebno nekoliko štimovanja da bi se podigao i stabilizovao, što će , opet, poskupeti dovođenje klavira u ispravno stanje. Naročito treba obratiti pažnju na grupe susednih tonova, kod kojih je štim veoma mnogo pao. To može da bude pokazatelj pukotina u "štimštoku", na mestima gde se te žice preko čivija spajaju sa njim, a od kupovine takvog klavira je bolje odustati. Kod podizanja tako niskog štima, vrlo su česta pucanja žica. Obzirom da je cena bas žice 10-20 evra po komadu, uračunajte i taj rizik.Neobična zujanja kod grupa susednih tonova, takođe mogu biti pokazatelj da se kobilica odvojila od rezonantne ploče, pogotovo ako se javlja na mestima gde se žice ukrštaju. Pojedinačno zujanje nije nešto suviše ozbiljno, obično se radi o olabavljenom namotaju bakra na bas žici.

  Treba obratiti pažnju da li na livenom ramu postoje bilo kakve pukotine, makar i najtanje, pošto je moguće da je negde počela da se stvara naprslina, koja lako može da dovede do pucanja rama prilikom prvog podizanja štima, u kom slučaju klavir skoro potpuno gubi vrednost.

  Proverite da li pedale funkcionišu. Desna pedala treba da podigne istovremeno sve denfere, do udaljenosti oko 5mm od žica, a leva treba da približi sve čekiće žicama na oko polovinu ukupnog razmaka od mesta u kojem su za vreme mirovanja. Pri tome, trakice koje sam ranije pomenuo, ne treba da pokrenu podizače. Na nekim pijaninima postoji i srednja pedala, pritiskom na koju se spušta filcana traka između čekića i žica, i tako utišava zvuk. Proverite da li radi i da li je filc očuvan. Radi se o posebno oblikovanoj traci od filca, koja je na levom kraju debela, a na desnom tanka, tako da ni njena zamena nije jeftina.

  Odsvirajte svaki ton, redom po nekoliko puta, jako, slabije, najjače... Vidite da li je moguće brzo ponoviti ton više puta? Da li čekić udari žice više puta pri tišem sviranju? Da li pritiskom na dirku, i čekić odmah počinje da se kreće, ili postoji "mrtvi hod"? Da li čekić ide samo u pravcu napred-nazad ka žicama, ili postoji i kretanje levo-desno,što je pokazatelj pokvarenih osovina i kapisli. Da li pojedini tonovi imaju neobične i neželjene "klikove", zujanja, ili prizvuke. Sve ovo ukazuje na potrebu za dodatnim radovima.

  Jedna od stvari, koju ne bi trebalo da zaboravite, je da proverite da li Vam odgovaraju dimenzije pijanina. Izmerite ga, i vidite da li će se uklopiti . Ovo je posebno bitno, ako imate ograničen stambeni prostor.

  Na kraju, pregledajte "drvenariju", kako klavir izgleda spolja, da li ima oštećenja, da li je lak izbledeo ili popucao, da li neki delovi nedostaju. Ovo nije ključno za zvuk i funkcionisanje klavira, ali može mnogo da utiče na cenu. Nipošto ne donosite odluku o kupovini, zato što vas je spoljni izgled fascinirao. Sretao sam klavire koji su spolja bili kao novi, a čija unutrašnjost nije vredela ništa.

  Ako sve ovo detaljno pregledate, i argumentovano iznesete nedostatke prodavcu, ima smisla očekivati da ćete se dogovoriti o realnoj ceni, koja će biti znatno niža od prvobitne.

  Što se trenutnih cena polovnih pijanina tiče( 2013.), u našim krajevima, one se kreću od 550 do 850 evra , za ruske instrumente( Čajka, Čajkovski, Nokturno, Sonata, Akord, Ukraina, Belarus, Černi, Krasni Oktobar...), u zavisnosti od stanja, 900-1200 evra za istočnonemačke i poljske( Ronisch, Geyer,  Zimermann, Hofmann, Calisia, Legnica, Baltur...),  a za najtraženije, a samim tim i najskuplje, važe češki Petrof, Forster, Weinbach, Scholze i Rosler, koji se kreću od 1000 do 1600 evra, a i više, ako se radi o novijim i boljim instrumentima. U ovu klasu spadaju i japanski instrumenti, kojih u ponudi polovnih pijanina ima veoma malo i teško se nalaze(Yamaha, Kawai). Nabrojao sam samo najzastupljenije marke polovnih pijanina koje nalazimo na našem tržištu, a naravno da se sem njih, mogu pronaći i mnoge druge, manje zastupljene marke, po raznim cenama, zavisno od kvaliteta.

  Nadam se da sam Vam , makar malo, olakšao proces traženja i kupovine polovnog pijanina ili klavira za Vaše dete, ili  dao neke zanimljive podatke o polovnim instrumentima, ako ste samo radoznali čitalac.

   Do sledećeg pisanja- uživajte u Vašim klavirima.

                                                                        Bojan Babić

Reč-dve o klavirima...

    Poštovani ljubitelji klavira, srdačan pozdrav!

  Moje ime je Bojan Babić i dugi niz godina bavim se svim vrstama radova na akustičnim klavirima i pijaninima. To obuhvata štimovanje, popravke i regulaciju mehanizma, dirki, izradu i zamenu klavirskih žica, rad na delimičnoj, ili potpunoj restauraciji instrumenata, što opet, obuhvata čitav niz složenih operacija, i primenu raznih materijala i postupaka. U našim krajevima se moje zanimanje najčešće naziva "klavirštimer", ali je to vrlo pojednostavljen izraz, koji se meni, lično, ne sviđa, jer ni izbliza ne govori o složenosti ovog  starog, umetničkog zanata, nego u svom imenu sadrži samo jednu od njegovih komponenti-štimovanje klavira.


   Šta sve radi jedan klavirštimer u sklopu svog posla, osim samog štimovanja, koje je, najčešće, jedna od poslednjih operacija prilikom rada na instrumentu?


  Krenimo redom. Obzirom da vlasnici klavira, zbog celokupne situacije u kojoj se nalazimo u mnogo poslednjih godina, daleko ređe štimuju klavir nego što je potrebno, u instrumentima se između naše dve posete nakupi mnogo toga, čemu tamo nikako nije mesto. Od najobičnije kućne prašine( koja zna da se nataloži u neverovatnim količinama), paučine, suvenirčića koje za sobom ostavljaju razni mali glodari, insekti i gmizavci, novčića čija je vrednost odavno istekla, šnala, sličica, špenadli, konfeta, igračkica, sličica, davno napisanih ljubavnih pisama, do raznih drugih  običnih i neobičnih predmeta koji su sakrivani, pa zaboravljeni u klavirima (verovali ili ne, desilo mi se da nađem upaljač protivpešadijske mine u upravo nabavljenom starom bečkom klaviru, koji je neko nekad sakrio u njemu. Možete zamisliti kako se novi vlasnik iznenadio i uplašio!). Spisak bi bio predugačak, kad  bih morao da nabrojim sve ono što moje kolege i ja nalazimo u klavirima. Zbog toga, moj prvi zadatak je da instrument detaljno očistim, da bih posle toga video kakva me još iznenađenja očekuju. Da bi se to uradilo, klavir mora da se rastavi. Napolje idu i mehanizam i sve dirke, te se usisivačem, uz pomoć specijalne uske i duge savitljive četkice ukloni sve što sam  nabrojao. Ako se popravka vrši u radionici, posao mnogo bolje odradi kompresor, pomoću kojeg se prašina izduva iz instrumenta, ali ovaj način ne dolazi u obzir u kući mušterije. Kada se prašina slegne, ostaje nam relativno čista situacija, pa možemo da prionemo na pregled i ustanovljavanje kvarova. U našim domovima se obično nalaze klaviri koji dugo nisu svirani. Na primer, roditelji su kupili nov pijanino svojoj kćerki, kada je krenula u muzičku školu, pre 25 godina, pa je ona završila tu školu i  prestala da svira, posle čega je klavir stajao dok ona nije postala mama, a onda je opet stajao dok njeno dete nije krenulo u muzičku školu, i nakon toga su pozvali klavirštimera da vidi u kakvom je stanju i da li može da se, po njihovom mišljenju, "malo doštimuje", jer "nije mnogo sviran". Obično u takvim slučajevima dijagnoza glasi- štim je pao za polustepen(ili više), 20% osovina je poispadalo, nedostaje nekoliko čekića i denfera(prigušivača), dirke su labave, šetaju levo-desno, pedale više ne rade, nego što rade, žice su zarđale, rezonantna ploča, ako se klavir nalazi u zgradi gde je zimi jako centralno grejanje, najčešće popucala na nekoliko mesta, potrošeni čekići,koje treba brusiti, ili zameniti, ako su uopšte svi na broju, jedan deo čivija ne drži štim, oprugice popucale, i ko zna koliko još ovakvih većih ili manjih kvarova. Situaciju dodatno zakomplikuje , kada se radi o ruskom pijaninu iz sedamdesetih godina, kod kojih se lepljeni drveni delovi , sami od sebe odlepe nakon 20-30 godina, pa dobijemo pun klavir  delova "u rinfuzi".
   Ako krenemo u poduhvat dovođenja ovakvog instrumenta u, koliko-toliko ispravno stanje, moramo biti spremni na dugotrajan i skup rad, koji, osim popravke nabrojanih kvarova, podrazumeva i nekoliko uzastopnih štimovanja, radi podizanja štima na normalnu visinu, posle dugog perioda u kojem je on pao mnogo niže, jer samo jedno štimovanje ne bi bilo dovoljno da bi se dobio željeni rezultat. Na kraju svega, sledi intoniranje čekića, radi ujednačavanja boje tona.


  Kad se uzme u obzir svi radovi koje sam sam nabrojao, a koji su deo mog svakodnevnog posla, nazivati moje zanimanje "klavirštimerom", bilo bi isto kao da lekara hirurga, koji je, primenivši mnogo znanja, truda i veštine, napravio čudo spasavajući nekog pacijenta, nazovemo  "ušivačem rane" (neka se ne naljuti pomenuti, naprosto, nije mi palo na pamet neko slikovitije poređenje).


  Da skratim, želim da pisanjem ovog bloga, približim klavir, i održavanje klavira, svim ljubiteljima, bilo da su pijanisti, učenici, roditelji, ili samo radoznalci, da dam odgovor na pitanja koja mi postavljaju u toku mog rada na njihovim klavirima, a koja interesuju mnoge, jer sam u prilici da često odgovaram na slična tokom svog rada na terenu- po javnim ustanovama kulture, muzičkim školama i privatnim kućama. Imam tu "privilegiju" , poznajem klavir iz jednog sasvim različitog ugla od većine, i biće mi drago da deo toga podelim sa Vama.

       
                          Do sledećeg pisanja- uživajte u Vašim klavirima.



                                                          Bojan